Čitav svet je igračka šarena koju jedni crtaju u mašti, čine lepim i naprednim, a drugi iskrivljuju i ruglu podvrgnu, ispoljavajući osionost, surovost i brutalnost.

Dok se na svim meridijanima sveta organizuju sportski događaji, veliki i mali, prostori koji su činili nekada zajedničku i dragu zemlji sve ređe dobijaju domaćinstva najvećih planetarnih takmičenja. I manifestacije koje afirmišu i popularišu, zadive svakog ko sport voli i konzumira.

U Republici Srpskoj i u Bosni i Hercegovini u nedelju su Opšti izbori. Obećava se sve i svašta. Ljudi prerušeni u kandidate nude kule i gradove, odlaze na razne događaje, odjednom zavoleše sve što ima veze za fudbalom, košarkom, rukometom, odbojkom...

Sada sport razumeju, tačno znaju šta mu nedostaje, kako pomoći opštinama i gradovima, sportskim asocijacijama, klubovima i pojedincima.

Samo da prođe 7.oktobar, pa će se sve za tili čas zaboraviti. Od praznih obećanja niko se udavio nije. Oni što su umeli da slušaju prazna obećanja sami će biti krivi. Jer, slepo su verovali.

Međutim, ima još ljudi u teškim vremenima. Oni obećavaju i ponešto urade. Bez namere da se neko „gura“ u prve redove, predizborno vreme će neke i na taj zaključak odvesti, jedan čovek dominira. Obećava i gradi, realizuje i podiže.

Visoka ti gora, Milorade Dodik!

Izgradio je u Laktašima sportsku dvoranu spremnu za najveća evropska i svestka takmičenja u dvoranskim sportovima. U Modriči je stadion „Dr Milan Jelić“ dobio reflektore. Vlada Republike Srpske izdvaja značajna sredstva za Male olimpijske igre. Mališani i đaci se dokazuju, ispoljavaju svoj talenat, neko će i uspeti i postati domaća sportska zvezda koja će da obasja čitav svet.

Danas skoro svaka od opština i gradova ima svoje školske i spostske poligone, isti se podižu i u ruralnom području. Da mladost sela nastupi, takmiči se i pobedi.

U avgustu je održan jubilarni, 50.rukometni TV turnir šampiona „Doboj 2018“. Razumljivo, lideru Srpske i čitavog regiona „pristalo“ je da otvori kontinentalni događaj. Tada je čvrsto obećao da će Doboj dobiti modernu sportsku dvoranu. Nekoliko dana kasnije Milorad Dodik stigao je u „grad na tri reke“, te položio kamen temeljac, pa će Dobojlije za izvesno vreme imati ono na šta čekaju godinama i decenijama.

Gradi se na sve strane, ne samo u oblasti sporta. I u Trebinju, u Istočnom Sarajevu, u Bijeljini, Brčkom, Banja Luci, Srpcu, Prijedoru, Novom Gradu.

Pre dva dana je SOS TV emitovao emisiju „Sport je život“ u kojoj je sa Miloradom Dodikom razgovarao poznati banjalučki novinar i publicista Tomo Marić. Sve je pitao predsednika Republike Srpske. I na svako pitanje dobio precizan i jasan odgovor.

Ne treba ćutati pred činjenicama!

Nedavno je u Modriči organizovan 9.Memorijal „Dr Milan Jelić“. Okupio je osam kadetskih fudbalskih ekipa iz Srbije, Republike Srpske i Federacije BiH. Opet je predsednik Republike Srpske bio pokrovitelj manifestacije.

I sin mu Igor povlači ispravne poteze. Kao menadžer Košarkaškog kluba „Igokea“, sada i potpredsednik regionalne košarkaške ABA Lige, došao je u Modriču da uruči 5.000 maraka Dnevnom centru za decu sa posebnim potrebama.

Humano i ljudski!

Biće baš da je sport više od sporta, od svake igre. Sport je zaista život. I dok neki sport razumeju samo po potrebi, Milorad Dodik ga je nekada konzumirao kao vrstan košarkaš, navijao za Partizan, a svaku sreću želeo Crvenoj zvezdi. I pomagao podizanje sportske infrastrukture i egzistiranje sportskih kolektiva. Nekada je to činio sredstvima Republike Srpske, a nekada je izdvajao i lična sredstva da pomogne, podrži i dobrotom oplemeni. I  nema nameru da odustane od takvih, čestitih navika.

Ljudsko u čoveku stalno je na proveri!

Milorad Dodik je danas neimar sporta koji gradi, podiže i lepšim čini svaki pedalj Srpske. Kao ambasador dobra i plemenitosti. Ne hvali se, ali je dostojan toga. Sve što radi - čini sa stilom.

I čovek je stil, rekli bi Francuzi...