Sve je tačno!
Mile Kovačević nije jedini kriv za trenutno stanje u fudbalu Republike Srpske, ali nije sasvim ni bezgrešan…
Što bi rekao naš narod dogodio se “kratak spoj” ili možda “krivo srastanje” njega i većine, koja nije bila njegova, ni sada (opet) nije njegova. 
Statut može da pročita i onaj što kaže: “čiko, imaš li dvajest feningi”, na parkingu bilo kojeg grada Republike Srpske... Ako zna da čita. Samo izdeklamuje i kaže tako piše.
-Dvajest feningi… Čiko!
Šta je sporno?
Čitanje, ili ko tumači Statut?
Onaj ko ga je pisao ili onaj ko ga se pridržava?
Dvojako je to tumačenje “snova” na kojima fudbal Republike Srpske – propada. Ako već propao nije!?
I UEFA ima svoj Statut, pa samozvano, nepostojeće, jednostrano proglašeno Kosovo (bez Metohije) postade član Evropske kuće fudbala iako nije član Ujedinjenih nacija što je glavni uslov po Statutu ove organizacije sa obala Ženevskog jezera – da ima “stolicu u Nionu”!
Kada UEFA krši svoj Statut, što Mile Kovačević ne bi kršio “svoj” Statut, a Fudbalski savez “svoj”, isti dokument… i? I taj isti Kovačević posla pismo toj istoj UEFA, a niko ga vidio nije! (osim poštara, sumnja se na Adnana Džemidžića!).
Međunarodno pravo je, sa svim ovim “pravnicima”, na čelu sa Slovencem Aleksandrom Čeferinom, advokatom iz “dežele”, pogaženo i unazađeno i sada treba da se traži neki novi put da se, to isto “pravo” odbrani, u knjigama koje su davno izučene, pročitane, ali su na policama mračne patine…
U međuvremenu su napisane drugačije knjige, sa kontratezama, one u kojima piše, da ništa prije toga nije… I ko zna šta sve još!
Pa ko će ta nedjela da čita?
A istina?
Ona je tek bolna i sporna, nju bi svi da ubiju…
Što više kuršuma saspu u nju ona je življa, ponosnija i prkosnija… Svjedoči.
Bez pancira! 
Pucaju, u istinu, i oni što je govore, i oni što je slušaju, i oni što je negiraju i oni što sve sa strane gledaju, na kraju i oni što od nje biznis prave… 
Ona je uvijek živa.
Istina!
Sva sreća djeca nam ne znaju za istinu… Njima je istina ono što vide!
A šta će da bude kada saznaju kakvom su se “istinom” bavili njihovi preci, roditelji i prijatelji, drugovi i “braća”?
Neka nam Bog bude na pomoći i pameti.
Ako bi htjeli da zaobiđemo istinu u slučaju Fudbalskog saveza Republike Srpske, predsjednika Mile Kovačevića i većine protiv njega najbolje je reći – Statut je nedorečen!
To je ipak mrtvo slovo na papiru, a svi ostali su živa bića! S mozgom.
Biće, ipak, da je sve do Statuta. A on, Statut, nikog ne interesuje!
Ni luk jeo. Ni luk mirisao. Ali je Statut!
A većina ga je pročitala, rekla svoje… Jedinka traži zarez! U “moru” članova i alineja.
Naš predsjednik Radovan Karadžić je u Hagu, ali Republika Srpska postoji!!!
Trajna, dejtonska, kategorija!
(Šta će tek o Statutu, i fudbalu Republike Srpske, za ovih 20 i kusur godina da kažu: Branko Lazarević, Rodoljub Petković, Slobodan Tešić, Dubravko Prstojević… ima ih još?).
Šta ono kaže Đole Balašević – KRIVI SMO MI!