Lav Jašin

Svakom svom sećanju, treba biti beskrajno zahvalan, jer ono daje smisao ljudskom životu…

Jašin, i ništa više: sve drugo samo će se od sebe reći.

Golman sveta, “Crni pauk”, “panter” među stativama, čudesni čuvar mreže sa hiljadu ruku…

On, Jašin uz odobravanje cele planete, anđeo je čuvar ovogodišnjeg Svetskog šampionata u fudbalu u Rusiji, neponovljiva figura u planetarno čarobnoj igri.

On i Pele!

Za obojicu je dovoljno reći Jašin i Pele, jer samo u službenim dokumentima ispisana su njihova prava i puna imena i prezimena, Lav Ivanovič i Edson Arantes Dos Nasimento.

Rus i Brazilac, svaki na svoj način, ulepšali su celi svet majstorstvom i bravurama na fudbalskom terenu, a naš velikan Dragan Džajić, zbog svog vanserijskog dara i umeća u baratanju loptom, bio član reprezentacije sveta na oproštaju obojice genija.

Džaja i Jašin, godina 1971, Moskva, beskrajni Sovetski savez, stadion Lenjina (danas stadion Lužnjiki), a ispred njega gvozdena statua Lava Jašina, zaposelo gotovo 110.000 ljudi, sećanja naviru kao planinski potok, Džaja nacionale započinje besedu:

-Igrali smo finale Kupa Jugoslavije u Tuzli protiv Slobode, pobedili 4:0, ušao sam u igru u drugom poluvremenu i kao kapi ten primio pobednički pehar. Čim se utakmica i ceremonija završila s trenerom Miljanom Miljanićem krenuo sam put Budi mpešte, a potom avionom za Moskvu. Miljan je bio jedan od selektora reprezentacije sveta, predložio ga je Jašin, koji je na pravio za selektorsku komisiju i širi spisak svetskih asova za svoj oproštaj…

U Moskvi su Džaju i Miljana čekali: Bobi Čarlton, Mazurkievič, Pele, Faketi, Bekenbauer, Gerd Miler, Euzebio… nikad toliko majstora fudbalske igre na jednom mestu:

-Svakog od nas lično je dočekao Jašin. Dobro sam ga poznavao, bio je srdačan čovek, uvek nasmejan i raspoložen, omiljen ma gde da se pojavio. Poznavao sam sovetske fudbalere iz tog vremena, majstore fudbala: Voronjina, Šesternjeva, Metrevelija… u Moskvi je na svakom koraku bila svečana atmosfera, uistinu praznik sporta i fudbala. Opraštao se neponovljivi Jašin. Uživao sam u tom grandioznom fudbalskom slavlju, jer nije šala, odlazio je majstor nad majsorima. Do današnjeg dana ostao je uistinu neponovljiva ličnost. Uz to i mera svetskog golmanskog znanja i veštine, pa i danas se kaže za svako golmansko majstorstvo – brani kao Jašin!

Dragan Džajić

Ko je bio Lav Jašin govori i ispraćaj Dragana Džajića i Miljana Miljanića kad im je sovetski velemajstor na golu rekao:

-Mnogo mi pozdravite mog prijatelja Milutina Šoškića, velikog golmana i velikog sportistu, bili smo golmanski par 1963. godine u Londonu u reprezentaciji sveta i neprestano se družili. Upamtio sam ga baš kao golmanskog majstora, a i čoveka posebnog kova…

Sećanja stižu i do ovih dana, u godini svetskog šampionata:

-Kad je Zvezda u Ligi Evrope igrala meč sa CSKA u Rusiji, bio sam istovremeno i zatečen i oduševljen kad su mi domaćini poklonili fotografije sa Jašinovog oproštaja. Nisam ih imao u svom albumu. Setio sam se tada svog fudbalskog prijate lja Jašina, ali i toliko toga vezano za meni izuzetno dragu tu ogromnu zemlju, između ostalog, i oca Krstivoja kojem se ispunila želja da vidi ondašnji SSSR koji je, kako je govorio, slomio nacizam i spasao čovečanstvo. Mog Krstivoja dočekali su heroji sa Cera, bio je njihov gost, zajedno su učestvovali u oslobađanju Jugoslavije… Obilazio je znamenitosti Moskve, a kada smo se vraćali za Beograd u avionu mi je rekao tiho, ali sa nekim posebnim dostojanstvom koji se osećao u glasu: “sine, ja više nemam neostvarenih želja!”

Džaji iskri suza u oku, sve bi da sakrije, ko zna šta mu je tog časa prolazilo kroz glavu, možda i onaj tužni i ružni period života kad su ga pokušali da osramote, avaj: što čoveka ne slomi to ga ojača i očeliči, a Sunce se ponovo rađa: u rodnom Ubu proglašen je za počasnog građanina, stadion u gradu njegovog rođenja nosi i njegovo ime, u Banjaluci mu je dodeljena Zlatna povelja “Miljan Miljanić”, u Beogradu “Nagrada za životno delo”… Vrhunac svega lepog i dobrog bilo mu je rođenje unuka Luke… Spomenik i kad srušiš, ostaje spomenik, priča teče dalje:

-Drago mi je što je Lav Jašin oživeo u sećanjima ljubitelja fudbala celog sveta, samim tim i sećanja na velikane koji su otplovili u svoje večno more: Euzebio, Faketi, Bobi Mur, Šesternjev… čovek je smrtan, ali fudbal je besmrtan, on je obo gatio i moj život, bez obzira šta sam sve u tom dugom putovanju doživeo. Uz podršku porodice i prijatelja moj život se obogatili: fudbal, Zvezda i Srbija. Zbog toga mene sećanje na Lava Jašina i Moskvu 1971. čini istovremeno i setnim i srećnim.

Svaki krug sećanja zatvara se na isti način – čovek je bio i ostao mera svih vrednosti, kolike god bile, i ma gde bile, Lav Ivanovič Jašin, Moskva i golema Rusija, Dragan Džajić, Beograd i prelepa Srbija, i onako, svi smo mi jedan rod.

Piše: Tomo MARIĆ

Film o golmanskom velikanu

U pripremi je snimanje filma na ruskom jeziku o životu legendarnog golmana pod nazivom „Lav Jašin: Golman mojih snova“. Film bi trebalo da bude premijerno prikazan uoči Svetskog prvenstva, kako bi se poklopio sa otvaranjem novog stadiona od milijardu dolara, “VTB-Lav Jašin stadiona”. Režiser je Oleg Kapanets, koji je režirao i film Gagarin: Prvi u kosmosu.

Putin: Jedan je Lav Jašin

Predsednik Rusije Vladimir Putin nedavno je izjavio:

-Ne znam da je iko toliko dobra učinio za svoju zemlju i svoj narod kao što je to uradio svetski golman Lav Jašin. Bio je svu gde naš istinski ambasador, sportista i čovek kojeg su svi voleli, sasvim je i logično i normalno da je upravo on i zašti tni znak ovogodišnjeg Svetskog šampionata u našoj zemlji.

Biografija za ponos

Lav Ivnovič Jašin (22. oktobar 1929 – 20. mart 1990.) je bio sovetski golman, koga mnogi smatraju najboljim golmanom u istoriji. Bio je poznat zbog svojih atletskih predispozicija, dobrog držanja i refleksnih odbrana. Takođe je bio zamenik predsednika Fudbalskog saveza Sovetskog saveza.

Jašin je zaradio svoj ikonski status tako što je izvršio revoluciju pozicije golmana, ispoljavajući svoj autoritet nad celom odbranom. Vikao je na svoje odbrambene igrače, istrčavao sa gol linije i sakupljao centaršuteve, istrčavao i ulazio u šut napadačima koji su jurišali ka njegovom golu, a sve to je radio u vreme kad su golmani 90 minuta provodili na gol liniji. Partije koje je pružao, ostavile su snažan utisak na publiku širom sveta na Svetskom prvenstvu 1958. godine, prvom koje je bilo prenošeno na taleviziji. Obučen od glave do pete u crnu boju, dobio je nadimak „Crni pauk“ što je dodatno povećalo njegovu popularnost.

Jašin je nastupao na svetskim prvenstvima od 1958. do 1970. godine, a 2002. je izabran u tim snova FIFA Svetskih prvenstava. Godine 1994 izabran je u najbolji tim u istoriji svetskih prvenstava, a 1998. godine izabran je u Najbolji tim 20. veka. Jedini je golman koji je izabran za najboljeg fudbalera Evrope i 1963. godine dobio je “Zlatnu loptu”. Tokom karijere odbranio je više od 150 penala, a na 270 utakmica nije primio gol. Osvojio je zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1956. u Melburnu i Evropskom prvenstvu 1960. godine u Parizu. A 1964. godine u Madridu srebrno evropsko odličje. Branio je za moskovski Dinamo… I ovo je samo deo njegove prebogate fudbalske karijere.

Bio mi je idol

Slavni sovetski hokejaški golman Vladislav Tretjak, kojeg sam intervjuisao na sarajevskoj Olimpijadi 1984. godine između ostalog mi je rekao:

-Meni je, kao i svima iz moje generacije koji su odlučili da budu golmani u bilo kojem sportu, idol bio Lav Jašin. Lično ga poznajem… Govo rio mi je da je u sklopu svojih priprema branio i na hokejaškim utakmicama i tako izoštravao svoj brilijantan refleks. Jašin je jedan jedini…

Nudili mu carstvo

Španac Marselino koji je, u finalu prvenstva Evrope protiv SSSR u Madridu 1964. godine postigao pobedonosni gol – 2:1 za Španiju, u svojoj ispovesti rekao je:

-...ispred mene su bili samo lopta, gol i gorostasni Lav Jašin koji je do tada činio čuda na golu. Bližio se kraj, bilo je 1:1… Već sam bio iscrpljen, sad i uplašen koliko od šanse koja mi se ukazala toliko i od velikog Jašina, zamahnuo sam i raspalio po lopti. Sve je eksplodiralo, postigao sam gol, Španija je osvojila zlato, a Rusima je pripalo srebro Evrope. Po završetku utakmice Jašin mi je čestitao.

Posle tog finala i brojnih Jašinovih bravura, svetske agencije su objavile da je predsednik Real Madrida Sdantjago bernabe bio spreman da plati velikog golmana ravno milion dolara. Bio bi to daleko najveći transfer do tada u istoriji fudbala, a Jašin je, kažu, samo odmahnuo:

-Sve što mi treba u životu imam u svojoj zemlji i kod svog naroda, silni novac me uopšte ne interesuje, a i šta bi radio sa njim, meni je cilj da se ova sjajna generacija SSSR-a dokaže na svetskoj fudbalskoj sceni.

Jašin je, iako je tada imao već 35 godina, ostao večna neostvarena želja Real Madrida.

Lav Jašin