Kapiten bez mane: Dragan Matović

U petoj deceniji igrati odbojku, i to veoma uspješno,  a bez novčane nadokande, i voditi neprestano brigu da klub opstane u teškoj finansijskoj situaciji, ustupajući svoj kombi za prevoz igrača, može zvučati i suludo, ali za kapitena šampiona Srpske u odbojci Dragana Matovića ne postoje granice kada je u pitanju ljubav prema sportu.

Za Matovića kao da ne važe pravila sportske penzije, pa je sa 42 godine podigao šampionski pehar Prve lige Srpske i svoj „Maglić“, nakon samo godinu pauze, vratio u Premijer ligu BiH.

Ne samo da se, ni u petoj deceniji, nije umorio od odbojke, već je i jedan od najboljih u timu.

Njegovi saigrači pričaju da je po mnogo čemu Matović poseban kapiten i ističu da, osim toga što na treninzima i utakmicama uvijek pruža maksimum, i van terena brine o klubu.

„Šta da kažem, čovjek koji ima četrdeset i kusur godina, a pritom igra kao mladić od dvadeset. Ne propušta nijedan trening, a van terena odrađuje neke stvari koje nisu uopšte u opisu njegovog posla kao igrača- daje svoj lični  kombi kada idemo na gostujuće utakmice, kako nama tako i ženskom pogonu, obezbjeđuje hranarine i stanarine za trenere i igrače koji dolaze sa strane. Bilo koja riječ je suvišna, tako da mi je drago da imam takvog čovjeka pored sebe, kako na terenu, tako i van njega“, priča odbojkaš „Maglića“ Stefan Bjelogrlić.

Trener “Maglića” Alen Džambić kaže da je  Matović sportsko čudo.

„Čovjek je u petoj deceniji, igra odbojku veoma uspješno i bio je veoma važna karika u svim utakmicama, a pogotovo je proradio u plej-ofu u kojem je bio najbolji poenter. On u ekipi ima najjači voljni momenat, u tim godinama igrati ovako uspješno je zaista za respekt i mislim da bi mlađe generacije trebalo da se ugledaju na njega“, ističe Džambić.

U „Magliću“ niko od igrača nema primanja i sve se zasniva na velikom entuzijazmu odbojkaša i ljubavi prema odbojci.

Njihov kapiten kaže da na utakmice dolaze direktno sa svojih radnih mjesta, ostavljaju kući porodice i djecu, igraju i povrijeđeni, ali ističe da je od svega jača strast prema lopti.

„Ako vam kažem da je neposredno pred odlučujuću utakmicu finala plej-ofa pet igrača bilo u Domu zdravlja, zbog različitih povreda zglobova, mišića, tetiva i da su potom svi istrčali na parket, možete zamisliti koliki je to entuzijazam tih momaka koji igraju srcem za klub.  Nismo ni navikli da imamo plate, već pokušavamo da onako srcem i iz ljubavi ostvarimo ono što je u ovim uslovima možda bilo i nemoguće“, priča Matović, koji je otac dvoje djece, a zaspolen je u Graničnoj policiji BiH.

Ističe da velikuzahvalnost duguje supruzi i kolegama sa posla.

„Imam veliku podršku moje porodice, prije svih supruge Ane, nije lako odgajati dvoje djece. Ja sam, ukoliko želite da se ozbiljno bavite ovim sportom, često odsutan od kuće, treninzi su svaki dan osim vikenda, a vikendom zna se desiti da u petak veče odemo na utakmicu, vratimo se u nedjelju. Takođe, s obzirom da sam zaposlen u graničnoj policiji BiH, istakao bih njihovu podršku, jer ukoliko imate utakmice radnim danom, neophodan vam je slobodan dan, nisu mi nikada, zaista, pravili problem, naravno, sve u zakonskim okvirima“, kaže Matović.

Dječak u petoj deceniji navodi da ga je od malih nogu vodila i pokretala ljubav prema lopti i da je i danas tako.

„Igraću dok me tijelo bude slušalo i sve što bude do mene, ja sam tu, da pomognem koliko mogu“, kaže Matović.