Opet je Novak Đoković tamo gdje treba da bude. Finalista Australijan opena, a sutra, nadam se, i pobjednik ovog prvog Grend slema sezone. Navikao nas je godinama na te rezultate, pa evo i u ovim poznim sportskim godinama.

Novakove mečeve ne gledam. Zašto? Ne mogu. Nerviram se, vičem, galamim… Odlučio sam davno da ne gledam. Povremeno odem, vidim kretanje rezultata i na kraju konačan ishod. Mnogo mi je tako lakše.

I sutrašnje finale neću gledati. Ići ću na skijanje, a na kraju ću se, nadam se, radovati njegovom rezultatu. Kakav god da bude, znam da će uložiti maksimum napora i snage da dođe do trijumfa. Zbog sebe i nikoga drugog.

Ovih dana čitam i gledam raznorazne komentare o onom što je rekao ili šta je napisao. Svi sada znaju kome je uputio poruku – „Nešto ste rekli!“ Ma idite bestraga, to samo zna on.

Da li onima koji su Ćaci, da li nekome drugom? Da li onoj budali koja je rekla „propali teniser“, vlastima u Srbiji, opozicionoj Srbiji…

Možda nam Nole jednom bude i otkrio kome je uputio te riječi, a možda i ne. A iskreno me i ne zanima. Važno je da on gura svoju sportsku priču i na isteku 38. godine. Ne predaje se, želi trofej i trofeje. Još ih je gladan i željan, vidi se to. Valjda se zbog toga i ne povlači sa teniskog terena. Ostaje na njemu kao najveći ikada, a najveći ikada je i sportista na planeti. Sam protiv svih.

Tako je išao i kroz karijeru.

Sam, sa svojom porodicom i ponekim prijateljem. Ostali su čekali da pošalju čestitku nakon trijumfa, a mnogi su ga gledali želeći ga vidjeti u blatu. Nisu dočekali i neće. Nisu ga srušile i zaustavile sve prepreke koje je imao ispred sebe tokom karijere… da ne nabrajamo. Mnogo je on veći od svih njih zajedno. I od Ćacija i od blokadera, i od idiota koji ga, zarad primicanja vlasti, okarakterišu kao „propalog tenisera“…

 Nadam se da će sutra on pisati po objektivu kamere, a šta će napisati, mene neće zanimati. Neka zada domaći zadatak ovima što se time bave!