Boban Babunski

SKOPLJE – Nekadašnji defanzivac skopskog Vardara i više inostranih klubova, kao i reprezentativac Jugoslavije i Makedonije, Boban Babunski, imao je u džepu dogovor da pređe u beogradski Partizan. Međutim, do realizacije tog dogovora nikada nije došlo, a danas uspešni trener ističe da nikada nije prežalio što nije postao deo „Parnog valjka“.

Dao je Vardaru mnogo, on njemu – takođe. Pa, ipak, Vardar mu je udario rampu kada je trebao da postane „zlatni Čileanac“. I ovde je potvrđeno da ponekad boli ono što se voli. Izrastao je u super dobrog defanzivca i reprezentativca Jugoslavije, kasnije Makedonije. Uz to, prijatan sagovornik koji ne ostavlja priču za – iza leđa. Svima servira ono što zasluže. Danas je uspešan u trenerskim vodama, a okusio je i hleb selektora.

Petog maja 1968.godine ovaj svet ugledalo je dete koje je izraslo u fudbalskog velikana. Da sat života može vratiti, sport bi bio ponovo životna preokupacija Bobana Babunskog, ali fudbal ne bi bio na prvom mestu.

„Iskreno da kažem, tražio bih nekakav mirniji sport koji više odgovara mom karakteru. Mislim da u ono vreme Jugoslavije svaki pojedinac je probao nekakav sport. Svi smo igrali nešto po ceo dan, verovatno bih i ja izabrao sport, ali ne bi to bio fudbal, nešto gde nema toliko kontakta i gde nema toliko stresa. Dakle, da sada stasavam, opet bih bio sportista, ali ne i fudbaler“, ističe Boban Babunski.

Afirmisao se u dresu skopskog Vardara gde je proveo zlatnih sedam sezona. Godine 1987.crno-crveni iz Skoplja bili su šampioni Jugoslavije. Neki su mislili drugačije, ali Vardar je upisan u UEF-in almanah. Zaista, Vardar je imao tada niz vrhunskih fudbalera. U srećnim vremenima.

„Imao sam tu sreću da započnem profesionalni fudbal u jednoj od najboljih generacija Vardara, ali i makedonskog fudbala, pa i šire. Tu su bili Ringov, Pančev, Savevski, Papi Georgijevski, Kanatlarovski, Najdoski... Sve poznata imena ne samo u domaćem fudbalu. Zaista, to je bio zlatan period. Uspeli smo da prkosimo svim jačim ekipama i klubovima ’velike četvorke’. U tom periodu to je bio veliki motiv, da osvojimo nešto veliko. I to se i dogodilo, a svi ti igrači Vardara kasnije su napravili velike karijere“, govori Babunski.

Tu 1987.godinu Boban je mogao učiniti svojom. Bio je standardan u mladoj selekciji Jugoslavije, ali nije postao „zlatni Čileanac“, nije ni putovao u Južnu Ameriku. Naime, Vardar je bio protiv njegovog učešća.

„Bio sam spreman da krenem na put, imao sam vizu i čekao sam let. Međutim, Vardar je to blokirao. Takva je bila odluka tadašnjeg trenera. Sa ove vremenske distance mogu reći da sam iz toga izvukao određenu lekciju. Pitam se danas šta bih promenio da do toga nije došlo. Verovatno bih insistirao kod čelnika Vardara i trenera, ubeđivao ih da je velika stvar i za Vardar i za mene da putujem u Čile. Svi smo izgubili. Da sam otišao, bio bih jedini predstavnik makedonskog fudbala na tako velikom takmičenju. Da skratim, Vardar je to stopirao zbog određenih interesa koji su vladali, zbog jedne internacionalne klupske utakmice, ali to se tako dogodilo. Iz ove perspektive vidim to kao lekciju i za Vardar, ali i za mene. Odlučio sam da igram u Vardaru, uprkos tog teškog udara, pa sam izgradio veliku karijeru“, pojašnjava Boban Babunski.

Iz Vardara u Crvenu zvezdu prelazili su Dragi Kanatlarovski, Ilija Najdoski, Darko Pančev, Mitko Stojkovski, a pre njih legendarni Kiro Dojčinovski. Vujadin Stanojković i Vasil Ringov stigli su u Partizan. Da li je Boban Babunski imao ponuda da se nađe u jednom od tih fudbalskih društava sa Topčidera?

„Sve je bilo dogovoreno sa Partizanom, a imao sam pregovore i sa zagrebačkim Dinamom. Išao bih do Beograda peške da budem fudbaler Partizana, ali u tom trenutku Beograđani nisu ispoštovali dogovor, pa sam bio prinuđen da promenim odluku. Siguran sam da je to uticalo na moju dalju karijeru. Da sam ove pameti bio, verovatno bih prihvatio taj predugovor sa Partizanom i došao bih u Humsku kako bih razvio bogatiju karijeru“, priznaje Babunski.

Ako izuzmemo igranje za Rabotnički, a ne možemo jer je osvojio kup svoje lepe zemlje, karijeru je nastavljao u Španiji, Japanu, Grčkoj, Belgiji i Nemačkoj. Više nego uverljiv učinak u tamošnjim klubovima.

„Nakon raspada Jugoslavije nastavio sam internacionalnu karijeru. To je bio veliki udar za sve nas, jer makedonski reprezentativci više su vredeli u Jugoslaviji. Onda smo morali da se snalazimo, pa sam ja nastupao u više zemalja. Na većinu nas ogroman utisak ostavio je jugoslovenski način rada, jer jugoslovenska liga bila je izuzetno jaka, možda među četiri najkvalitetnije u Evropi. Po inerciji smo nastavili u istom ritmu na međunarodnoj sportskoj sceni. Bili smo izuzetno cenjeni i igrali smo veliku ulogu svih klubova gde smo igrali vani“, naglašava Babunski.

Za Jugoslaviju je igrao protiv Švedske i Brazila, a za selekciju Makedonije čak 23 utakmice. I s te strane puno mu je srce.

„Naravno! Generacija koja je ulazila u reprezentaciju, u njoj sam i ja bio, i jedini sam Makedonac koji je igrao u finalu EP, kasnije u U-21 protiv Rusije. Zvone Boban, Peđa Mijatović, Davor Šuker... polako su ulazili u A reprezentaciju. Mislim na Čileance. To je bila strategija FS Jugoslavije, Miljana Miljanića i Ivice Osima. Da se mladi spremaju i polako da ulaze u A reprezentaciju. Tako da se dobro sećam tog perioda. Kasnije smo morali da formiramo svoju reprezentaciju koja je startovala sa nekim tanjim rezultatima. Mnogi igrači su bili na zalasku karijere, došlo je do smene generacija i moralo se čekati na bolje dane“, priča Babunski.

Njegovi sinovi David i Dorijan stasavali su jedan u Realu, drugi u Barseloni. Govorilo se da bi trebali pojačati Partizan, pa kucali na vrata Crvene zvezde...

„David je bio godinu dana u Crvenoj zvezdi, ali nije se snašao i otišao je u nekom drugom pravcu. Trenutno je Dorijan u Grashopersu, a David nastupa za Mezekevešd. Oni su napravili solidne internacionalne karijere. Veoma sam ponosan na njih. Dakle, naša porodica je preko 30 godina prisutna u fudbalskom svetu i kroz fudbal tražimo svoj životni put“, nastavlja Boban Babunski.

I nakon igračkih dana odlučio je da ostane u fudbalu. Bio je pomoćnik selektora, pa vršilac dužnosti selektora svoje zemlje, pa je vodio Rabotnički. Danas je daleko od rodne kuće.

„Trenitno sam u Saudijskoj Arabiji u elitnom rangu takmičenja. Sarađujem sa Đokom Hadžijevskim. Sa njim sam sarađivao i kao igrač i kao trener. Prvi put, nakon toliko godina, ponovo smo se našli. Imali smo lep period u Vardaru, U Bugarskoj smo bili zajedno. Opet smo zajedno. Dugo godina smo prijatelji. On je naš ’makedonski Miljan Miljanić’. Najtrofejniji je makedonski trener na internacionalnoj sceni. Verujem da ćemo i u Saudijskoj Arabiji imati uspešnu saradnju kakvu smo imali ranije“, priča Babunski.

Mnogo je asova koje je kroz igračku karijeru sretao. Nema više Jugoslavije, ali valjda su neka prijateljstva nadživela tu zemlju.

„Ako niste s nekim duže vreme u kontaktu ne znači da nemate respekt. Primera radi, sa posebnim poštovanjem pratim ostvarenja svih iz generacije koja je u Čileu bila juniorski prvak sveta. Ponekad se sretnemo na proputovanju, popričamo. Velika prijateljstva prežive, opstaju. Uvek se radujem uspehu mojih prijatelja“, iskren je Babunski.

Govori i o Vardaru. Ostale su samo blede senke nekada uspešnog kolektiva.

„Vardar je u nezavidnoj situaciji. Sada pokušavaju navijači da spasu klub. Pokušava se da država nešto pomogne, da se transformiše taj klub. Bojim se da u ovom vremenu, osim imena, od Vardara ništa nije ostalo. Nadam se da će u bliskoj budućnosti sve da se sredi tako da Vardar bude što je bio nekada, simbol Makedonije i njenog fudbala. Možda postoji kakav moćan preduzetnik koji će to privatizovati i napraviti klub, uspešan kao nekada što je naš Vardar bio“, optimista je Babunski.

Ove godine uživaćemo u šampionatu kontinenta u Nemačkoj. Srbija se po prvi put plasirala na EP. Boban Babunski od čete Dragana Stojkovića očekuje mnogo, budući da poznaje selektora „Orlova“ još iz igračkih dana

„Piksija odlično poznajem. Igrali smo zajedno , nastupali jedan protiv drugog u Jugosalviji, ali i u Japanu. Izuzetno ga poštujem i kao čoveka, svog prijatelja. Odličan čovek, vrhusnki karakter, odličan stručnjak. Napravio je uspeh plasmanom Srbije u Nemačku. Što je u Kataru imao slabiji nastup postoje realni razlozi, ali Srbija će sada ostaviti znatno snažniji utisak. Srbija se razvija kao fudbalska sila. Raspolaže velikim individualcima, a vrhunski selektor će svojom idejom lepog fudbala uspeti sve to da pokaže na EP u Nemačkoj“, zaključio je naš sagovornik.

Ako bude trener ili selektor uspešan kakav je bio štoper, navijači klubova u kojim bude radio moći će samo da mu kažu – hvala!! I da mu se dive.

Boban Babunski – fudbaler vrhunski...