Željko Obradović

Dugo očekivano obraćanje najtrofejnijeg evropskog trenera, Željka Obradovića, konačno je stiglo. U ekskluzivnom intervjuu za „Zonu Press“, Obradović je emotivno govorio o razlozima svoje ostavke na mestu trenera Partizana, otkrivajući brojne detalje iz proteklih dana i meseci. Istakao je da apsolutno stoji iza svoje odluke, koliko god ona bila teška.

„Odlučio sam se na korak koji je bio izuzetno težak za mene. Preuzeo sam odgovornost za sve ono loše što se dogodilo u ovoj sezoni i ostao sam pri toj odluci. Dobio sam nebrojano poruka i razlog što se obraćam jeste upravo to – da razjasnimo sve. Odluka je bila teška, a na ono što se dogodilo posle nisam mogao da utičem. Mnogo mi je teško da se prisetim svega što smo prošli zajedno sa Partizanom. Ispisali smo priču koja će teško biti ponovljena, ali to zavisi od vas, navijača Partizana, koji ste pravili atmosferu prepoznatu u svetu. Vi ste najveća snaga Partizana. Čak i u porodici, kada se nešto desi, najbolje je da ostane u porodici“, rekao je vidno emotivni Obradović.

„U sredu, kada sam dao saopštenje, stojim iza svega što sam rekao. U utorak uveče, posle teške utakmice, rekao sam stručnom štabu da donosim odluku za koju sam bio siguran da je dobra za klub i ekipu. Sledećeg jutra sam to saopštio predsedniku kluba i on je razumeo moje razloge. Razgovor je bio korektan. Dogovorili smo se da se ja obratim javnosti, a ne klub. Predsednik je tražio da dodam da je ostavka neopoziva, kako bi njemu bilo lakše da izađe pred navijače. Složio sam se jer sam znao da je to odluka iza koje stojim.“

„Onda počinje da se događa sve ono što se dogodilo. Vratio sam se iz Atine, igrači su imali nekoliko dana slobodno. Upravi sam dao priliku da napravi ono što mislim da je najbolje. Nisam više mogao, nisam imao snage. Dao sam sve što sam mogao. Odluka je bila stresna, a najteži trenutak u životu bio je kada me je sačekala moja devojčica u Areni. Emocije koje sam tada doživeo nikada nisam. Moj prijatelj me doveo kući, legao sam u krevet i sat vremena gledao u plafon. Nisam hteo da se sve to dogodi, ali navijači su odlučili da probaju nešto. Par minuta posle ostavke, predsednik mi se zahvalio, a onda na moje iznenađenje – počinje da se događa…“

„Dobio sam poruku od predsednika da je Upravni odbor odlučio da ne prihvati moju ostavku. Pozvao me je da dođem u klub, naravno prihvatio sam. Sastanak je bio sa ljudima koji rade u klubu, meni veoma dragim. Predsednik je rekao da su svi saglasni da ne žele da podnesem ostavku. Rekao sam da ostajem pri svojoj odluci, ali sam pitao šta se promenilo od trenutka kada je on javno prihvatio moju ostavku. Odgovor je bio – reakcija navijača. Bez obzira na to, ja sam bio rešio i to je bilo to.“

Obradović je otvoreno govorio o stvarima koje „nisu bile normalne“:

Sportski direktor Zoran Savić radio je bez ugovora tokom prelaznog roka.

Potpis Osetkovskog nije bio njegova odluka: „Rekao sam predsedniku da to nije igrač za nas, a on mi je rekao da je već potpisan.“

Turneja u Australiji donela je povrede i dodatne probleme: „Igrali smo sa jednim visokim igračem. Tada sam rekao da ovako ne može da se radi.“

Finansijske nelogičnosti: „Tražio sam čarter za Dubai – rekli su da nema para, a pričamo o velikom budžetu. Tražio sam biznis klasu za igrače – rekli su da nema, a u avionu je bila biznis klasa.“

„Od trenutka kada mi predsednik nije odgovorio na poziv, mi nemamo nikakav odnos. Imali smo sastanke, jedan posle utakmice protiv Fenerbahčea, gde je pitao zašto tim izgleda kako izgleda. Rekao sam mu da pozove igrače pojedinačno. Ja ne napadam svoje igrače – sve im kažem direktno, kao i uvek.“

 „Molim navijače na jedinstvo, da bodre tim i ljude u klubu. Ova situacija nije normalna i nije dobra za klub. Za ovu situaciju odgovornost snosi prvi čovek kluba, Ostoja Mijailović, i to sam mu rekao. Šta će on raditi, ne znam. Ljudi iz skupštine su me zvali da su napustili klub – to nije dobro. Ne želimo da dođe do situacije da nas Evroliga kažnjava. Vratili smo Partizan u Evroligu – to niko ne može da nam oduzme, to je bio moj san.“

„Prelazio sam preko mnogo stvari jer moj posao je teren, ali u Partizanu sam morao da se bavim stvarima koje nemaju veze sa košarkom. Da sam to imao u drugim klubovima, otišao bih mnogo ranije, ali nisam mogao zbog Partizana – to je moja najveća ljubav. Sve te stvari su mi oduzimale energiju i ono što mi je potrebno da radim sa igračima. Zato se i obraćam – da prestanu priče.“