Selektor fudbalske reprezentacije Bosne i Hercegovine Sergej Barbarez govorio je na konferenciji za novinare

 Sergej Barbarez je na početku istakao da je uspeo sa svojom vizijom reprezentacije, da se u nacionalni tim dolazi sa ponosom i osmehom.

-Naša velika ideja je bila da krenemo sa vizijom, sa pričom da imamo plan. Ne tražim ja neki alibi, znam šta rezultat donosi. Imali ste najbolji ulazak u kvalifikacije jedne države, imate najstarijeg strelca sa 39 godina, imate najmlađeg strelca sa 17 godina, da vam je tržišna vrednost reprezentativaca skočila čak i do 400%. Najviše smo pretrčali, skoro 900 kilometara, sa prosekom 111 kilometara po utakmici, ekipa smo koja je najintenzivnija ekipa, najviše pretrčanih kilometara u sprintu. Vrlo sam zadovoljan ovom godinom, imali smo da ne zaboravimo šest pobeda u kalendarskoj godini, najbolje su kvalifikacije od onih kada smo otišli na Svetsko prvenstvo. Malo smo ispred plana i ja sam vrlo zadovoljan kako se sve dešava. Preko 20 debitanta. Možda i ružno zvuči kada kažem da smo od nule krenuli, jer onda omalovažavam ono što je pre mene bilo. Pokušali smo okrenuti duh, da pokušamo jednu novu ideju fudbala, rasli smo iz utakmice u utakmicu, vidimo da to momci žele. Još su slike iz Austrije pred očima, trebalo nam je par dana da dođemo sebi. U narednoj godini će biti još više, to mogu obećati. U ovoj godini sam ja sam pogledao preko 60 utakmica uživo i još moji saradnici. Samo da znate dimenziju. Znam da je moj budžet probijen što se tiče mojih putovanja, ali to su brojke bez kojih ništa ne može da se dešava ni minimalno. Momci su voljni, željni, svet priča o nama. To dolazi do nas iz drugih država, od drugih selektora i ljudi iz sveta sporta. To su stvari koje mene čine zadovoljnim. Bili smo kratko pred ciljem, želimo dalje da nastavimo, želimo da ovu jednu ili dve utakmice okrenemo. Znamo šta bi to značilo za državu, da opet narodu podarimo malo osmeha, rekao je Barbarez, pa dodao:

-Ima jedna anegdota iz Mostara, bio sam u restoranu, prišao mi je čovek koji je stariji od mene, znamo se nekako od pre. I sada on čestita, sve ok. Krene i vrati se, i kaže hvala ti što se opet nerviram. To je rečenica koja mi je ostavila malo dublje razmišljanje, ljudi su opet sa nama, to je najvažnije i ja sam ponosan.

 Govorio je i o tome koliko je bilo teško.

-Sigurno da nije bilo jednostavno. Ja sam imao viziju sa saradnicima, želeli smo nešto promeniti. Naš fudbal nije bio gde ga želimo videti. Ušli smo u rizik. Kada smatramo da je dobro i da će doneti rezultate samo je pitanje vremena, a kada imate vremena onda možda dođete do nečega. Mi sada imamo vremena, rezultati nam olakšavaju, ali ideja, podrška i stav Saveza su uvek tu bili. Za mene su dva ključna momenta, kada ulazite u hotel na okupljanje je da imate osmeh na licu i drugo da ste ponosni što ste reprezentativci. To smo često puta u pričama sa novim igračima, pogotovo onim koje smo dovodili iz drugih država, koje smo morali ubediti da je Bosna i Hercegovina uvek in. Ja sam uvek pitao da li želiš ili ne želiš, i ta stvar se završava kada ga ja gledam dok on odgovara na to pitanje. To je stvar ponosa. Ja sam ponosan da su Demirović, Gazibegović, Hajradinović dolazili o svom trošku da budu deo ekipe, to govori da ekipa ima zdrav duh i da su oni ponosni da budu reprezentativci. Sva priča o reprezentaciji završava sa ponosom i sa voljom da igraju za svoju državu. Nažalost, u poslednje vreme toga nije bilo.

Da li bi nešto menjao u odnosu na ono što je napravio:

-Ne volim se vraćati na stvari koje su se desile, govoriti šta bi bilo kad bi bilo. Možda jedino protiv San Marina, tu nam je falilo muškosti. Ali, još smo bili nezreli, bili smo u stanju gde se nalazimo, da ne ulazimo u to ko fali, ko ne fali. Opet, te utakmice morate rešiti, bez obzira u kakvom sastavu bili. Svaka utakmica je donosila svoju zadaću, svoju raznolikost, u svakoj utakmici smo rasli. Svaka utakmica nas je podigla. Videlo se kako smo svaku utakmicu odradili. Možda smo u nekom mom razmišljanju čak i korak ispred i to je činjenica.

O Samedu Baždaru Barbarez govori:

-Pretpos-tavljam da znate da imam intenzivnu komunikaciju sa igračima, ali i sa Mironom se čujem stalno, barem porukama. Sa Samedom nisam poslednja 3-4 dana. Mi se nadamo da će on promeniti klub, da će doći na onaj nivo, da će dobiti prvo minutažu, jer i mi se dižemo sa tim. Moj zahtev je da ćemo u budućnosti malo više gledati igrače koji nemaju određenu minutažu u svojim klubovima. Mi smo na kraju kvalifikacija imali situaciju sa tri nama bitna igrača koji nisu standardni u svojim klubovima. Mi smo ubeđeni da je on momak koji će nas nositi, ne u sledećim kvalifikacijama, nego u sledećih deset godina i zato smo učinili dosta posla, pogotovo direktor, da ga dobijemo na našu stranu. Imao je sjajan početak u Zaragozi i posle povrede se vratio u drugom pravcu. Klub je sada i voljan da ga pusti. Mi smo mu podrška, to on zna. Šta je sa Šalkeom, to ne mogu reći. Nije da nešto sakrivam, nego ne znam. Šalke još nije odlučio u zimskom prelaznom roku i zato i nema čvrstih informacija.

Barbarez se dotakao i statusa Edina Džeke u Fiorentini.

-Jedina stvar o kojoj razmišljam je njegovo raspoloženje. On i u ovim godinama prvi dolazi i zadnji odlazi. Ne bi igrao u 39. godini da ne radi na sebi. Čovek koji brine o sebi, koji zna šta mu je raditi. U intenzivnoj smo komunikaciji i bitno je da njegov voljni momenat ostane na nivou. Dajemo mu punu podršku u svakom segmentu i nadamo se dobrim stvarima. Šta će nam budućnost doneti to on mora videti, ali zna da smo mi za njega. On je naš kapiten.