Sa proglašenja najuspešnijih u PFS Doboj za 2025.godinu

DOBOJ – Grad Doboj je sportski centar svetle tradicije. Tridesetak kilometara uzvodno rekom Bosnom rođen je Safet Sušić, legendarni Pape. Sada u „gradu na tri reke“ stasava Miloš Sušić, fudbaler Sloge, koji je nedavno proglašen najboljim fudbalerom dobojske regije u juniorskoj konkurenciji. Mlad, stasit, voljan da uči i da napreduje, lepo vaspitan, elokventan, talentovan…

„Kako ste vi mene nahvalili. Naučen sam da volim grad gde sam rođen i gde stasavam. Da poštujem starije od sebe, da svakog na ulici pozdravim. U sportu volim da ne kasnim na treninge, da reč trenera bude i prva i poslednja. Na terenu volim da sarađujem sa igračima, da unapred razumemo igru, svoje odluke, ali i namere protivničkih igrača. Oduvek je kreativnost bila vrlina, a mašta služi da pomogne da lakše dođemo do cilja“, započeo je svoje praznično kazivanje Miloš Sušić.

U nižim selekcijama Sloge plenio je pažnju svih. Odskakao od drugih. Sve što je imao, stiglo mu je iz kuće i sa nebesa. Nije bilo protekcije. Tako je i stigao do seniorskog tima „crveno-belih“ iz Doboja.

„Sve što radim, trudim se da realizujem najbolje moguće. Smatram da je to rezultat posvećenosti i zalaganja. Drago mi je što je to primećeno. Budući da imam mnogo obaveza, sada i u seniorskom timu, nastava malo ispašta. Učenik sam drugog razreda Saobraćajne i elektro škole u Doboju, smer tehničar informacionih tehnologija. Bio sam ’Vukovac’. I sada sam na pola godine ostvario odličan uspeh. Zahvalan sam profesorima na razumevanju, pojavljuju se izostanci zbog obaveza u fudbalu, a on mi je prirastao za srce“, govori ovaj vragolan iz Doboja.

U perspektivi, gledaćemo ga kao inženjera saobraćaja, možda i univerzitetskog profesora, ali i kao lucidnog sportistu.

„Čitate moje misli. Ne odričem se ni nauke ni sporta. Želim i u fudbalu da uspem. Svjestan sam da neće biti lako. Evo, sada ću imati sve petice u školi, a u 2025. godini priključen sam seniorskom timu Sloge. Poslednjih osam meseci idem u teretanu na individualne treninge koji su doprineli da se podigne fizička spremnost na terenu“, nastavlja Miloš Sušić.

A na terenu ga gledaoci, poklonici najpopularnijeg sporta, posmatraju uvek u superiornom izdanju.

„Razmišljam i donosim blagovremene odluke gde se kretati i šta raditi s loptom. Ne volim loptu da držim puno u posedu. Imam dobar pregled rasporeda saigrača, ali i prvotimaca protivničke ekipe. Primera radi, dok lopta ide ka meni, ja već imam rešenje gde je treba proslediti. Tu loptu guram napred, u prazan prostor, doprinoseći svom igraču da ide na loptu i da gura napred. To sam učio od svoje sedme godine, a u poslednjih deset godina prošao sam sve Slogine selekcije. Kod mene je prisutan i destruktivni uticaj na protivničku igru. Ispada da se malo hvalim, nije mi to namera, želim samo da kažem onako kako jeste“, priča ovaj dobojski plavušan.

Sve izrečeno bilo je magnet za mnoge trenere i menadžere.

„Ranije sam bio na meti skauta Veleža, Sarajeva, beogradskog Partizana, ali zbog malog broja mojih godina i uzrasta moji roditelji nisu bili spremni na promene te vrste. Volim Crvenu zvezdu. Bio bih presrećan da postanem njen deo. Poštujem i Partizan, OFK Beograd, Vojvodinu… Ne letim u visine zbog priznanja Područnog fudbalskog saveza Doboj. Znam da vreme radi za mene i svestan sam da imam snažnu podršku roditelja, braće, trenera, saigrača, mojih školskih drugara, profesora. Kada sam okružen ljudima koje volim, onda je ceo svet moj“, zaključio je Miloš Sušić, čudnovato talentovani fudbaler iz Doboja.

Svet sutrašnjice pripada onima koji čekaju radost. Možda je Miloševa u Novoj godini…