Foto: Twitter

Košarkaši Anadolu Efesa novi su prvaci Evrope. Sinoć su savladali Barselonu sa 86-81 te su došli do titule. Titule kojom je pravda zadovoljena i titule koja je plod trogodišnjeg sjajnog rada.

Kada spomenete Ergina Atamana kod nas, svi će reći prvo da je veoma loš čovjek radi izjava nakon ubistva Marka Ivkovića Jagode 2014. godine. I zaista je činjenica da je Ataman tada davao odvratne izjave koje nemaju veze s mozgom. Međutim, Ergin Ataman je zaista fantastičan trener a to je u Efesu pokazao.

Sve je počelo u sezoni 18/19 kada je i okupio pa 90% trenutne ekipe. Udarne igle bili su Micić i Larkin ali su na svim pozicijama bili sjajno popunjeni. Prvi dio te sezone su hvatali ritam i Larkinu je trebalo vremena da se prilagodi. U drugom dijelu sezone igrali su maestralno ali su poklekli u finalu protiv CSKA.

Prošle sezone igrali su još bolje. Bili su prvi na tabeli ali i pored samih rezultata, igra je oduševljavala sve. Igrali su prelijepu košarku i bili sigurno najbolji tim u Evroligi. Međutim sezona je prekinuta radi korone i može se reći da je Efes bio veliki gubitnik s obzirom da bi bili najveći favoriti za titulu. 

Ovu sezonu nisu dobro otvorili. Problemi sa koronom, povredama, formom. Djelovalo je da će Efes teško ući u borbu za vrh. A onda se desio debakl protiv CSKA u Moskvi. Sam Ataman je priznao da je ekipa sat vremena ostala u hotelu i da su obavili razgovor nakon kojeg su sami sebi rekli da ne smiju više misliti o prošloj sezoni i nepravdi koju su doživjeli. I zaista, nakon toga Efes je proigrao.

U drugom dijelu sezone igrali su ponajbolju košarku te su se digli do treće pozicije nakon regularnog dijela sezone. U plej ofu su dobili Real sa ukupnih 3-2 mada ruku na srce bilo je oscilacija u toj seriji i oba poraza su došla tako što su stali u poslednjih par minuta i prokockali dvocifrenu prednost.

Došao je i završni turnir. Protiv CSKA je Efes fantastično otvorio meč i imali su sredinom 3/4 i 21 razlike. Međutim, ponovo su krenuli sa samouništenjem, Klajburn je uhvatio dobar ritam i CSKA se malo po malo vraćao. Na kraju su imali napad i za pobjedu ali nisu mogli pogoditi. Što se samog finala tiče, Barsa je bolje otvorila finale i imala 10 poena prednosti. Efes se vratio i odbranom napravio preokret. Kad se razigrao Micić došli su i do +11. Međutim, Barsa se vratila i došla do izjednačenja. Ali sa deset poena Micića u zadnja tri minuta, Efes je došao do pobjede. Pobjede koja im je donijela titulu prvaka Evrope.

Realno, pravda je tako zadovoljena. Prije dvije sezone igrali su finale, prošle sezone ih je korona zaustavila a djelovali su nezaustavljivo a sada su konačno tamo gdje su zaista zaslužili biti. Na krovu su Evrope kada je evropska klupska košarka u pitanju.

A na taj krov Evrope vodio ih je naš Vasilije Micić. Kada je objavljeno da je Micić MVP regularnog dijela sezone, neki su se možda iznenadili jer nisu očekivali da to bude baš Vasa. Međutim, na završnom turniru Evrolige apsolutno je opravdao tu nagradu i pokazao je koliko je zaista fantastičan košarkaš.

Od samoga starta protiv CSKA igrao je sjajno. Igrao je agresivno i bez grama straha i treme. Poentirao, razigrao Bobuu na startu i Efes je od starta imao prednost. Na startu drugog poluvremena, pogodio je trojku pod faulom a imao je još par dobirh poteza i bio je najzaslužniji za +21. Kasnije je Vasa dobio peti faul i tu su i nastali problemi za Efes ali su i bez Vase nekako priveli meč kraju.

U finalu Efes nije izgledao dobro u prvom poluvremenu a dobrim dijelom i zato što je Vasa bio na samo četiri poena. Na startu drugog poluvremena, krenula je Vasina serija. Donio je svom timu +11 i djelovalo je da će Efes mirno privesti meč kraju. Međutim, Barsa je odgovorila i došla do 69-69. Taj napad Efesa je bio možda i ključan. Odbili su nalet Barse autoritativnom trojkom Vase Micića. Potom je imao i dva prodora, pogađao bacanja i u poslednja tri minuta postigao je deset poena.

Na kraju je donio titulu Efesu i zato je i nagrađen. Postoa je apsolutno zasluženo i MVP završnog turnira gdje je prosječno imao 25,5 poena, pet asistencija i tri skoka po meču te je Efes izgledao veoma panično kada Vasa nije na terenu. A kao što možemo reći da je pravda zadovoljena što je Efes šampion, tako možemo reći da je pravda zadovoljena što je Vasa izdominirao jer je bio prokleto omalovažavan.

Vasa je tako pokorio Evropu, uzeo nagrade i sada ga čeka put u NBA. S obzirom na igru koju je igrao u Efesu, trebao bi se odlično uklopiti u Oklahomu. Jednostavno, u Efesu igrači imaju veliku slobodu a takva igra dosta podsjeća na NBA i ako Vasa dobije prostor, vjerovatno će se dobro uklopiti.

A kada govorimo i o tituli i o igri Efesa, moramo se vratiti na Atamana. Ataman je dosta potcijenjen trener ali je idealan trener za svakog igrača. Ne guši igrače nego pušta igrače da igraju slobodno i bez straha. Jasno je raspodijelio uloge i zna se ko se najviše pita u ekipi ali isto tako je i svakom igraču našao bitnu ulogu. Na kraju krajeva, pa smiješno je pričati da neka ekipa tako dugo igra tako dobro a u isto vrijeme osporavati trenera te ekipe. Pogotovo jer je ta ekipa ranije ulupala gomilu para a bila je pa većinom putujući cirkus.

Kakvi će biti naredne sezone, ostaje da se vidi. Micić ide a možda ode još neko. Kako god, Ataman i Efes ispunili su svoj cilj i završili su na krovu Evrope.