Željezničar iz Čilićevih dana, Foto: Fejsbuk

SARAJEVO – Stameni defanzivac Željezničara Josip Čilić čuvao je osamdesetih godina prošlog veka najubojitije napadače najvećih jugoslovenskih klubova. Danas živi od uspomena i žali zbog nekoliko praznina koje su mu drugi naneli.

Josip Čilić, defanzivac Željezničara, očaran plavom bojom, impresioniran punom Grbavicom, uvek je uživao u fudbalskoj igri. Za Želju voli reći da je njegova emocija koja  ne prolazi. Nastupao je i za Pofalićki, igrao u Tuskoj. Čast svakom, ali Željo mu je nešto posebno.

Rođen je u Sarajevu 26.juna 1953.godine, pa je bilo logično da zaigra za Sarajevo ili Željezničar. On je stasavao u klubu koji mu je bio bliži srcu.

„Sa 10 godina počeo sam da gradim karijeru kao pionir Željezničara. Pokojni Lujo Krajnc bio mi je prvi trener. To se ne zaboravlja“, otvorio je razgovor Josip Čilić.

Govorio je da je bolje igrati za nižerazredni klub, nego grejati klupu nekog prvoligaša one velike Jugoslavije. Tako se našao u Pofalićkom. Tamo je mnogo napredovao.

„Pofalićki je malo ’Željo’. Iza Željezničara i Sarajeva on je treći klub u gradu Sarajevu. Imao sam i pravog trenera, pokojnog Jovicu Radovića. Trenirao me i u omladinskom pogonu Željezničara, a kasnije i u Pofalićkom. U tom klubu proveo sam tri godine“, kaže Čilić.

Stigao je povratak u Željezničar 1975.godine, ali prvotimac tog kolektiva postao je  tek takmičarske 1977/78.godine.

„Došao sam iz ’malog Želje’ u velikog Želju. Ispunila mi se želja. Doduše, bilo je tu dosta nepravde. Igrali su neki pojedinci koji kvalitetom nisu zaslužili status prvotimca, bili su slabiji od mene. Ja sam bio uporan. I do petka sam bio u prvom timu, a u nedelju sam na tribinama. Tako se to odvijalo“, nastavlja on.

Za osam godina seniorskog staža u Želji čuvao je najrasnije napadače ondašnje zemlje: Miloša Šestića, Dušana Savića, Mocu Vukotića, Zlatka Vujovića, Zlatka Kranjčara, Safeta Sušića..., ali posebnu inspiraciju imao je u okršajima sa gradskim rivalom. U to vreme odigrano je 14 sarajevskih derbija, 6 pobeda Želje, dva trijumfa Sarajeva i 6 remija.

„To su bile ekstra utakmice. Živelo se za taj sarajevski derbi. I navijači i mi fudbaleri. Ako pobediš onda si miran do sledećeg derbija. Ako izgubiš, zatvori se u kuću i ćuti. Bilo je predivno i na terenu i na tribinama. Nije bilo problema kao danas, tuča i drugih čudesa“, reči su Josipa Čilića.

Važno je bilo pobediti Sarajevo, pa kako se prođe protiv klubova tzv.velike četvorke.

„Tako je bilo. Dobro, klubovi velike četvorke su malo više bili podignuti u visine, štitile su ih sudije i savez. Teže je bilo protiv njih igrati, ali i njih smo pobeđivali“, smelo će Čilić.

Pamti i teška gostovanja i fudbalera kojeg je bilo najteže čuvati.

„Bilo je teško igrati u Podgorici. Tvrd teren, a Radonjić i kolege mu svi dvometraši. Bilo je teško igrati i u Prištini, paklena atmosfera. Inače, najteže mi je bilo čuvati Zlatka Vujovića. Takođe, neugodan je bio i Miloš Šestić. Šele je poput našeg Nikole Nikića. Kada uzme loptu i krene i on sam ne zna gde će“, pamti Čilić.

Nije im se dalo da 1981.godine slave uspeh u Kupu Jugoslavije. Vodili su sa 2:0, ali Velež je pobedio sa 3:2 i pehar je završio u Mostaru. Bili su blizu trijumfa.

„To je splet raznih okolnosti. Trener nam je bio neiskusan. Nije imao sluha. Odluči se za golmana koji je Veležovo dete. Ne mogu reći da je prodao utakmicu, nego je imao loš dan. Dva puta ide na loptu i propadne, mi primimo golove. Inače, bila je dobra utakmica, za pamćenje“, kaže Čilić.

Ne treba ga pitati za polufinale Kupa UEF-a i meč protiv Videotona.Malo je nedostajalo da se u finalu sretnu sa velikim i moćnim Realom.

„Do tada sam igrao redovno i bio jedan od najboljih igrača Želje. Bilo je sve završeno da idem u Sion. Onda pred Videoton stavio me je na klupu i rekao je da sam povređen, a nisam bio povređen. Šteta, trebali smo dobiti Videoton. Imali smo niz šansi, a oni upute jedan udarac i pokopaju sve naše nade. Nije bilo ni Radmila Mihajlovića, imao je kartone. Da smo se sreli sa Realom u finalu, verovatno bi ga pobedili koliko smo bili jaki kao ekipa“, procenjuje Čilić.

Korpulentni Josip Čilić nije igrao protiv Mađara, iako je bio standardan prvotimac Željezničara. Kaže da mu Ivica Osim nikada nije rekao zašto je tako postupio.

„Jedini do tada iz defanzive koji je odigrao sve utakmice bio sam ja. Od tada Ivica Osim i ja nismo komunicirali. Tada smo se posvađali, svašta je bilo. Ipak, otišao sam mu na sahranu. Njemu kao treneru svaka čast, mada je tada bio neiskusan. Tadašnja ekipa ga je izdigla, sa nama je počeo od nule“, ističe Čilić.

Plavi sa Grbavice su tada imali odličan tim. Mnogi su prognozirali da će postati šampioni zemlje, ponoviti uspeh svojih prethodnika iz 1972, ali do uspeha nije došlo.

„Nemam ništa protiv Ivice Osima, dobar je stručnjak bio. Međutim, tada je bio mlad, zelen, neiskusan. Imali smo dobar tim, držali smo loptu. Imali smo Bahtića, Nikića, Škoru, Mihajlovića, Baždarevića, Baljića... Strašan je to tim bio. Nažalost, ništa nismo osvojili“, žali Čilić.

Dve godine proveo je  u Turskoj. Tamo je nastupao sa dosta uspeha.

„Dosta dobro igrao sam dole. Imao sam iskustvo. Ipak, da sam ostao u Sionu bilo bi drugačije. Troje male dece ostalo je u Sarajevu, zato sam u Turskoj proveo samo dve godine. Nisam duže mogao izdržati bez porodice“, kaže Čilić.

Škrba, Berjan, Baljić, Komšić, Čurić, Šabanadžović,Mihajlović, Paprica, Baždarević, Bahtić, Nikić, Škoro..., mnoge od njih viđa. I druže se.

„Nedavno na utakmici Željezničara i Igmana bili smo zajedno Čurić, Baždarević, Berjan, ja. Bili smo ekipa i ostali drugari veliki. Često se čujem sa Nikolom Nikićem“, nabraja Čilić.

Nesvakidašnje druženje, četvrto po redu, biće organizovano u Skugriću kod Modriče, 6.septembra. To je prilika da se vide mnogi asovi koji su svojevremeno činili srećnim milione ljudi u Jugoslaviji, svake nedelje.

„Družićemo se kod Nikića u Skugriću. To je odlična manifestacija. Na prethodne tri sam dolazio. Nameravamo doći, da bude samo zdravlja“, zaključio je.

Josip Čilić šeta kroz jesen života, ali uspomenama je u najzlatnijem periodu, kada je sa svojim Željom bio neko i nešto u domaćim merilima.