Mehmed Baždarević

SARAJEVO – Mehmed Baždarević, za prijatelje Meša, je osamdesetih godina prošlog veka bio nezamenljiv u dresu Željezničara i državnog tima. Duboke fudbalske tragove ostavio je i u inostranstvu. Kažu da se ljudi poštuju rečima, a vole ćutanjem. O Meši Baždareviću nikada se nije pričalo i pisalo naširoko, nije po svaku cenu išao u medije, a bilo je povoda. Jer, igrao je finale Kupa Jugoslavije, pa Francuske, bio u polufinalu Kupa UEF-a, više od 50 puta oblačio dres velike Jugoslavije. On ima čime da se podiči.

„Hvala vam na lepom uvodu. Hvala vam na pozivu, što ste odlučili da ja govorim za vaše čitaoce. Veliko mi je zadovoljstvo“, započeo je razgovor Baždarević.

Rođen je 28.septembra 1960.godine u Višegradu. Ka „Želji“ je krenuo u pravi čas. I tu će provesti mnogo vremena.

„Moji roditelji su već živeli u Sarajevu. Rođen sam u Višegradu, kada su moji roditelji bili na odmoru. Kuća mojih roditelja bila je blizu Grbavice, sudbina je umešala prste, pa sam otišao u Želju. Stvorili su od mene čoveka i nadam se da sam i ja njima bio od nekakve koristi. Čast mi je da sam najlepše godine svog života proveo u svom Želji“, priseća se on.

Čestitali smo i njemu jubilej Želje, to je i njegov praznik, jer to je klub njegove  mladosti. Sa timom sa Grbavice igrao je finale Kupa Jugoslavije 1981.godine, postigavši dva pogotka. No, Velež je slavio sa 3:2. Reklo bi se Željina propuštena prilika.

„Generacija čiji sam bio član jedna je od najuspešnijih. Označila je novu eru modernog fudbala. Igrali smo moderno, napredno, romantično. Ne znam kako nismo uzeli kup ili prvenstvo Jugoslavije. Mladost je kriva što nije bilo trofeja. Ponosan sam što sam bio deo one ekipe. Moj Željo slavi 100.rođendan. Neka živi još sto vekova i da bude istinski fudbalski predstavnik čitavog regiona“, rekao je Baždarević.

Mnoge još boli meč protiv Videotona. Samo dva-tri minuta delilo ih je od finala Kupa UEF-a protiv velikog i moćnog Reala. Malo je nedostajalo , pa da zlatnim slovima ispišu klupsku istoriju. Nju pišu pobednici, Željo jeste dobio meč sa 2:1, ali nije se smela zatresti mreža Dragana Škrbe.

„Koliko vremena je prošlo, a još o tome govorimo i još su to rane koje bole. U tom trenu nismo bili jaki i moćni, a mi pribrani da uspemo. Nismo sebi dozvoliti da primimo gol. Ispisali bi najlepšu klupsku istoriju, možda bi u finalu svašta uradili Realu. Sreće je nedostajalo, a ona je dragocena u sportu. Treba o tom meču pričati, neka se zna da je nekada bilo tako“, nastavlja Baždarević.

Dve sezone zaredom bio je najbolji fudbaler šampionata Jugoslavije, 1985.i 1986.godine. Bio je 85-ete uvršten u najbolji tim Evrope. U Želji je odigrao 229 utakmica, postigavši 22 gola. Imale su Sarajlije sjajan tim: Škrba, Berjan, Baljić, Čilić, Komšić, Šabanadžović, Štilić, Baždarević, Bahtić, Mihajlović, Nikić, Paprica itd. Teško shvatiti da nisu uspeli uzeti prvenstvo ili kup zemlje, a ,opet, svi su bili dobri...

„Lično mislim da klub nije bio spreman na uspehe. Tada su bili moćni Crvena zvezda, Hajduk, Partizan, Dinamo, Sarajevo, Rijeka... Bio sam skoro najiskusniji, a imao sam 23 godine. Niko kod nas nije pričao o titulama. Cilj je bilo da se igra dobro, da se igrači prodaju. Da smo šta osvojili bilo bi veliko i zlatno. Ovako, bilo je kako je bilo. Imponuje da sam bio kapiten toj generaciji. Idemo dalje u uverenju da će naš Željo postići ono čemu smo mi bili na dohvat ruke“, nastavlja.

Za francuski Sošo odigrao je 357 utakmica, pa prešao u Nim Olimpik, a karijeru završio 1998. u švajcarskom klubu Etoal Karuž. Neka priča ko šta hoće, ali mnogi bi se sa Mešom menjali. Zaista, karijera satkana od dobrog i čestitog.

„Ponosan jesam, ali trebala mi je karijera biti drugačija. Zaslužio sam drugačije sve. Devet puta biran sam u najbolji tim prvenesta Jugoslavije. Nedostaje mojoj karijeri Real, Milan, Inter itd. Bila drugačija vremena. Ipak, čast je bilo igrati gde su Safet Sušić, Piski Stojković, Paja Pašić, Miloš Šestić, Dejan Savičević, Ivica Šurjak, Pižon Petrović, Zvonko Varga, Davor Šuker... Srećan sam što sam za Jugoslaviju odigrao više od 110 utakmica u svim selekcijama“, setno će Baždarević.

Imao je 54 nastupa za A tim Jugoslavije i 11 za BiH. Bio je učesnik EP u Francuskoj, radovao se bronzi 1984.u Los Anđelesu, ali nije ga bilo na Mundijalu 1990.godine u Italiji. Da može da zaboravi 11.oktobar 1989.i onaj koševski meč protiv Norveške, najbolje bi bilo.

„Rado bih prespavao taj datum. Ne volim o tome da razmišljam. Grešku koju sam načinio skupo smo platili reprezentacija Jugoslavije i ja. Juga je tada bila preozbiljna i moćna, pa su jedva dočekali da me suspenduju. Jer, sa mnom bi imali zapaženu ulogu u Italiji. Umreću, a neću preboleti što nisam bio na SP u Italiji 1990.godine“, priznaje on.

Vrstan fudbaler postao je ništa manje uspešan trener. Vodio je klubove u Francuskoj, Tunisu, Kataru, bio selektor BiH. Sigurno, najveći uspeh je sa Etoal du Sahelom sa kojim je 2005.godine stigao do finala Afričke Lige šampiona.

„Imao sam sreću ili ne da radim u malim klubovima, ali sa dva kluba ušao sam u 1.ligu Francuske. Međutim, sa Etoal du Sahelom stigao sam do finala. Nismo uspeli postati prvaci Afrike, mladost je htela, nedostajalo je iskustvo. Nedostaje mi i jedan veliki i ozbiljan klub. Što se tiče uloge selektora BiH, imao sam tri sezone i 28 utakmica. Da su se malo strpljenjem naoružali, imali bi reprezentaciju moćnu, ona bi pobeđivala, izgradila kult trijumfalnosti. Nadam se velikim rezultatima BiH i bez mene“, rekao je Baždarević.

Vek Željinog postojanja prilika je i povod da se čuje sa mnogim njegovim prvotimcima iz nekih divnih, ali prohujalih vremena. Fudbal stvara prijateljstva i čovekov život oplemenjuje.

„Fudbal je ono što nas spaja. On nam daje puno emocija, susreta, radosti, tuge, svega. Ono što sam doživeo, koga sam sve sreo i upoznao je veliko bogatstvo. Prijateljstva su blago koje treba negovati. Srećan sam kada se setim svih momenata iz moje karijere. To je bogatstvo koje nema cenu“, zaključio je Baždarević.

Pre par dana navršio je 61.godinu, ali gde je sve igrao, kako je taj igrao, koliko je igrački trajao, taj će večno živeti.

Meša Baždarević!

Slađan JEREMIĆ