Milorad Dodik

Predsedavajući i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, koji nikad i ni u čemu poštovanje nije suprostavljao ljubavi već između njih stavljao znak jednakosti, idejni je tvorac evropskog košarkaškog čuda Igokea, iako on to vidi drugačije:
-Cela moja generacija: Miroslav Mišo Bilanović, Rade Grgić, Igor Milunović, Predrag Vranješ, Ratko Kovač… pre nas družina koju je predvodio Ratko Janković neizmernom ljubavlju prema postavili su temelje poštovanja tadašnjem Potkozarju, a današnjoj Igokei…
Bilo kako bilo, Dodik je, ipak, očit primer da zbog košarke uživa u proživljenom i sadašnjem životu, rezonom da je tvoje samo ono što osećaš, a to, opet, znači živeti dva puta!
Susret u dvorani u Laktašima uoči utakmice sa Cedevita Olimpijom, Dodik tek izašao iz bolnice u koju je dospeo zbog kovida-19, ali srdačnost ga ne napušta:
-Veliko je zlo je ova pandemija, moramo se čuvati i biti odgovorni, ali ne možemo ni “zaključati život”. Uvek uživam u košarci, divim se Igokei, zvao sam “Baju” (Dragan Bajić) posle utakmice uz Letoniji i rekao mu da je ispisao najlepše stranice istorije Igokee. 
Lete sećanja kao oživljene slike davnog krajolika:
-Na igralištu kod škole u Aleksandrovcu bila je samo utabana zemlja, imali smo trening, jurcali gore dole i šutirali, onako prašnjavi samo smo se umili i seli da predahnemo na školske stepenice. “Crtao” sam na nebu svoje želje – tamo nekog dana bićemo veliki klub, igrati evropske utakmice u svojoj dvorani u Laktašima, tada ni svi prvoligaši Jugoslavije nisu imali dvorane. Bilo je to vreme Kićanovića, Dalipagića, Kapičića, Slavnića… 
Male sportske maštarije tog časa su poletele u veliki svet:
-Eto, taj san je postao java, sve mi se čini da sam tada, u tom sanjarenju shvatio da svojoj zvezdi vodilji moraš verovati i biti joj odan do kraja, tako se danas pokušavam da ponašam i kao političar, nisam zažalio…
Igokea je ovdašnja košarkaška ikona sreće i radosti, a Dodik nastavlja priču:
-Igramo baš lepu košarku, po mom ukusu, Bajić je sa svojim saradnicima sjajno posložio ekipu. Treba se na dva fronta u ABA ligi i FIBA Ligi šampiona nositi sa klubovima koji su bili šampioni Evrope i osvojili kontinentalne trofeje. U ekipi imamo nekoliko mladića koji su stasali u našoj Akademiji, mene to ushićuje koliko i sjajni rezultati koje ostvarujemo. Na isti način doživljavam što su danas uz klub svi oni koji su ga stvarali kroz generacije, i kao igrači, i kao treneri, i kao sportski radnici. S ovdašnjim svetom gotovo su se srodili mnogi igrači koji su bili u Igokei poput: Marka Brkića, Branka Jorovića, Milana Dozeta… to govori o njima kao ljudima, a li i nama ko posebnoj sredini velikog srca. 
Biće ipak da je sve i do duše, opet Dodikov osmeh:
-Igokea je postala ponos celog ovog kraja, ali, ponoviću, mene što se tiče posebno me raduje što je prihvaćena kao zdrav i častan klub u celoj Republici Srpskoj. Na utakmice u Aleksandrovac, do ove pandemije, dolazili su ljudi iz Modriče, Doboja, Prijedora, Dubice, Gradiške… Ta podrška daje posebnu snagu i ekipi, ali i ljudima koji vode klub. Sve zajedno to je doprinelo da se na brojnim školskim igralištima u celom našem okruženju košarka igra od jutra do sutra. 
Uz velika Igokeina ostvarenja, osmehom i srdačnošću, ovde u Lijevče polju, svakodnevno se pobeđuje balkanska zloba i pakost, a slavi život i ljudskost. Zato i jeste uzvišeno: ne hvaliti se, a biti dostojan hvale, ma kakava (ne)vremena bila. A Igokea živi i radi kako bi i sama mogla poštovati sebe.

Slavko Basara, Milorad Dodik i Tomo Marić

Dodik i Igokea u Žurnalu

Svojevremeno Sportski žurnal objavio je priču o Aleksandrovcu, košarci i Igokei na celoj strani. Tadašnji glavni i odgovorni urednik Miodrag Simeunović govori kakav je odjek bio tog teksta:
-Nije ovo vreme lepih priča, naprotiv; zato je reportaža o Igokei, entuzijazmu i košarkaškoj odanosti imala izuzetan odjek. Nestvarno zvuči u ovom društvenom, pa ako hoćete i sportskom metežu, koji je donelo vreme globalozacije, da jedna Mesna zajednica na Balkanu, pa još i BiH, iako je meni draže reći u Republici Srpskoj, iznedrila klub koji ravnopravnopravno sa kud i kamo poznatijim i bogatijim klubovima igra evropska takmičenja, ravnopravno, čak ih i pobeđuje… Još nešto: Beograd doživljava Milorada Dodika kao svoga, jer on je beogradski student, tako da sve što je dobro i uspešno, kao Igokea, a vezuje se za Dodikovo ime, u Beogradu ima poseban značaj.

Igokeina škola

Milorad Dodik još kaže:
-Igo0kea treba da bude klub koji će okupljati sve mlade talentovane ljude iz Republike Srpske koji žele da igraju košarku. Otuda i imamo izuzetnu školu košarke i brojne kampove koji nailaze na veliki odjek među maldima, pa otuda da se posle nekoliko godina takvoga rada već uveliko oslanjamo na igrače iz svojih redova.

Sportski Žurnal