Fudbaleri Borca FOTO: arhiva sportdc

Priča o Fudbalskom klubu Borac iz Banjaluke je moja, naša i vaša.

Zašto i zbog čega?!

Zato što imaju životi kao što je trajanje FK“Borac“ od gotovo jednog veka, svojevrstan obrazac životne ostavštine. Tada i shvatiš da godinama, decenijama i svim događajima, malim i velikim fudbalskim junacima, istinskim pregaocima kroz generacije...moraš jedino i uvek dodati odrednicu život, jer zbog toga ostaju za sva vremena i beskonačno pamćenje. Istovremeno, definitivno postaješ svoj.

Sačuvan je dokument koji govori da je Borac rođen 4.jula 1926.godine, potpisao ga je sekretar Rudi Hiter, ključni svedok je bio Mustafa Softić, a idejni tvorac Veselin Masleša. Ispisujući Borčevu istoriju od tog vremena moraš proći kroz sva balkanska sudaranja i stradanja, iskrivljenim i autentičnim istorijskim tumačenjima, samo jedna stvar je bespogovorna kada o svemu tome zboriš, da obavezno moraš udenuti - život, zbog kojeg ostaješ za sva vremena i beskonačno pamćenje. Slikovito rečeno definitivno postaješ svoj.

Celo to putešestvije Borac je prolazio odvažno i hrabro, ako je nekad i posrnuo, brže bolje se uspravljao i nastavljao da se bori i putuje kroz vreme.

Sve je na brdovitom Balkanu i sporno i oportuno, zamke vrebaju na svakom koraku, opstaju samo hrabri i odvažni, a Borac je to kroz celo svoje postojanje uspeo da bude. Njegov najveći kapital bili su, a ko drugi, časni i odvažni ljudi: od pominjanog kuma kluba Veselina Masleše, onda kroz generacije braća Sveto i Veljko Đorđević, Marko Aničić, Drago Mažar, Niko Jurinčić, Mesud Mulaomerović, Ahmet Verem, Slobodan Kuštrinović... sve do današnjeg prvog čoveka kluba Milana Tegeltije.

Tek galerija Borčevih asova od Emina Čajvana – Keca, Milce Novakovića, Vase Tešanovića – Tice, Tome Kneza, Velimira Sombolca, Nenada Gavrilovića, Husnije Fazlića, Abida Kovačevića, Zorana Smileskog, Muhameda Ibrahimbegovića – Fišera, Emira Jusića, Damira Špice, Stojana Malbašića, Stojana Vranješa, Srđana Grahovca...

Sve zajedno to se zove i preziva – Borac iz Banjaluke!

Posebna je priča navijačka armija današnji „Lešinari“ koji žive i preživljavaju sve trijumfe i pokoji poraz svojih ljubimaca uz slogan koji objašnjava svu životnu filozofiju jedinstva kluba i grada sloganom koji odjekuje...

„...Sve dok Vrbas Banjalukom teče, Borac živeće!“

I tako, imaju baš, baš imaju životi kao što je kroz gotovo celi jedan vek bilo Borčevo trajanje, a postalo je istinski obrazac životne ostavštine.

A kako je ono rekao Veselin Masleša kada se rađao Borac...

„Ako ste spremni na bespoštednu borbu i žrtvu, neka se klub i zove Borac...“