Svaka reč, kad se govori i piše o Miljanu Miljaniću i Milanu Jeliću, dvojici ljudi koji su obogatili fudbal i sve oko sebe, svaki na svoj način, treba da ima i odsjaj duše u ogledalu, a možda i eho zavetne trube.

Miljanov život bio je dug, ne samo po godinama, a trajao je i stvarao ravno 82 zime, Milanov kratak, tek 51. jesen, ali obojica su toliko toga dobrog uradili i ostvarili, iza sebe ostavili duboke tragove, što je potvrdila neminovna smrt i godine koje prolaze otkrivajući tek tada njihovu posebnost kojom su gradili životne i sve druge mostove, zašto ne i fudbalske, između balkanskih bezdana.

Besmrtni Petar Kočić, čijem se daru divio i Nobelovac Ivo Andrić zapisao je 1916. godine, teško bolestan u duševnoj bolnici u Beogradu:

“Svaka je tvoja reč moćno zvono čija se jeka u sve nas probija, jerbo si ti sam mjed kojom ono ječi i od koga zvoni istorija...”

Nisu sva poređenja uvek za poređenje, ali jesu za ponos, nauk i opomenu.

Živeti nije uvek ugodno, pogotovo među nama ovakvima kakvi jesmo, ali je uvek zanimljivo, ako znaš i umeš, a nosi te dobra namera.

Baš kao i dugogodišnje druženje sa Miljanom Miljanićem i Milanom Jelićem, brojna putovanja i susreti sa svakojakim ljudima i njihovim ćudima, zapisani i nezapisani u knjigama “Miljan, ljudi i vrijeme” i “Banjalučke priče”, potvrdile su po hiljaditi put da sve možeš kupiti na ovom belom svetu izuzev časti i pameti.

Običan čovek to prepozna, kad – tad, ali prepozna!

Čak i kad je daleko Sunce balkansko!

Vlada Republike Srpske, odnosno Ministarstvo porodice, omladine i sporta, Sportski žurnal i Fudbalski savez Republike Srpske najvrednije nagrade svoje akcije “Dan fudbala” nazvala je upravo po Miljanu Miljaniću i Milanu Jeliću, a njeni laureati su bili: Safet Sušić, Milorad Mažić, omladinska “U-20” reprezentacija Srbije – svetski prvak, Dragan Džajić, Predrag Mijatović, Ilija Petković i Robert Proinečki, odnosno Božo Spasojević, Mitar Lazić, Velimir Sombolac, Ratko Radovanović, Dragan Kulina, Đorđe Vučinić, Rodoljub Oljača i Dobrivoje Sabljić. One druge nagrade, takođe za ponos i opomenu, nose imena: za najboljeg fudbalera “Velimir Sombolac”, za najperspektivnijeg igrača “Srđan Kačar”, za fudbalskog radnika “Ilija Pantelić”, za najboljeg trenera “Ilija Miljuš”, a od ove godine priznanje najboljem sudiji Republike Srpske nosiće ime po Ratku Kragulju.

Život i snovi ponekad su zaista listovi jedne te iste knjige.