Nenad Lalatović

Uvod u konferenciju za medije trenera Vojvodine Nenada Lalatovića i šefa struke Radničkog 1923 Feđe Dudića bio je izuzetno buran. U salu su ušli razmenjujući povišenim tonom ružne reči i, na trenutak, učinilo se da situacija može lako i da eskalira. Svemu je prethodila njihova rasprava tokom drugog poluvremena, kad je trener Novosađana zamerio kolegi što njegovi igrači nisu želeli da izbace loptu van terena, kako bi se ukazala pomoć povređenom Novosađaninu. Tada su od sudije Simovića dobili po žuti karton.

Srećom, posle nekoliko minuta, strasti su se malo smirile, Lalatović se sklonio i sačekao da njegov kolega kaže kako je video susret, a tek kada je Dudić napustio salu, sam je ostao da razgovara s pripadnicima „sedme sile”.

- Vojvodini čestitam na zasluženoj pobedi, ali to se odnosi i na moje igrače, koji su odigrali dobar susret – rekao je trener Radničkog 1923. – Uspeli smo da smanjimo prednost domaćina početkom drugog poluvremena, a onda su Novosađani ponovo stekli dva gola viška i nije nam bilo lako da se još jednom vraćamo. Imala je Vojvodina Kaleba Zadi Serija, koji svakog rivala može sam da pobedi, što je još jednom pokazao.

Po odlasku Dudića, reč je uzeo Nenad Lalatović:

- Ostvarili smo izuzetno značajnu pobeda. Znali smo koliko nam je susret važan, jer su Kragujevčani u njega ušli s četiri boda prednosti i, da su nas pobedili na „Karađorđu”, stekli bismo sedam bodova viška, što bi bilo praktično nedostižno za nas na proleće. Ovako, s tri nova, sada smo u manjku od samo dva boda u odnosu na trećeplasirani tim, što nam je i bio cilj. Momci su pokazali da imaju karakter, odigrali su svim srcem i zbog toga su i slavili. Drago mi je što su praktično svi iz naše uprave bili na stadionu i posvećujemo im trijumf, a, iz ličnog ugla, mojoj pokojnoj majci danas bi bio rođendan, pa njoj posvećujem pobedu.

O sukobu s početka konferencije, ni jedan od trenera nije rekao ni reč, što je verovatno bilo i najbolje. Tenzije s terena uzele su danak i bilo bi lepo da se sve na tome i završi.