Boris Dalo i Duško Vujošević

Odlazak Duška Vujoševića ostavio je duboku prazninu u srpskoj košarci. Trener koji je obilježio čitavu epohu i oblikovao generacije igrača preminuo je u 68. godini, ostavivši iza sebe nasljeđe koje prevazilazi sportske okvire. Njegova smrt posebno je pogodila Partizanovu zajednicu, ali i sve koji su ga poznavali kao učitelja, autoritet i čovjeka koji je živio za košarku.

Među brojnim porukama koje su pristigle iz regiona i Evrope, izdvojila se i emotivna objava Borisa Daloa, nekadašnjeg ljubimca Grobara, koji je pod Vujoševićevim vođstvom stasao u Beogradu i izgradio neraskidivu vezu sa klubom i Srbijom.

- Dule, danas je teško pronaći prave reči. Primio si me sa 18 godina u Partizan, kao mladog igrača punog snova, i otvorio si mi mnogo više od vrata jednog velikog kluba. Otvorio si mi vrata porodice. Verovao si mi od prvog dana. Verovao si u mene nekad i više nego što sam ja verovao u sebe. Naučio si me košarci, disciplini, radu, pobedničkom mentalitetu, ali još važnije, naučio si me životu. Preneo si mi DNK Partizana: poštovanje, rad, ponos, ljubav prema dresu i prema ovoj zemlji.

- Zahvaljujući tebi zavoleo sam Srbiju. Naučio sam jezik veoma brzo da bi ti mogao da me razumeš i da bih ja mogao da razumem tebe. Jer naša povezanost je bila jača od reči. Bila je iskrena, snažna i prava. Do te mere da si me primio u svoj dom, u svoju privatnost, kao člana svoje porodice. To nikada neću zaboraviti.

- Obeležio si moju karijeru, ali još više moj život kao čoveka. Sve što sam postao nosi deo tebe. Hvala ti za sve, Treneru. Počivaj u miru. Nikada te neću zaboraviti - napisao je Francuz.