Nakon neke duže pauze nastavljamo sa ovim mojim dnevnikom. Danas sam imao poseban razlog da idem na planinu. Bio sam i prethodnih dana, da se vidim sa članovima svoje porodice koji žive u Beču, a danas sam krenuo na izložbu posvećenu Zimskim olimpijskim igrama održanim 1984. godine. Te godine sam, mjesec – dva nakon ZOI krenuo sa svojom novinarskom karijerom.

Neću se baviti tim sada već davnim godinama, već ovim danas što se dešavalo na Jahorini. Stigao sam oko pola 11 i kod gondole Poljice se sreo sa Srđanom Stevanovićem, živom legendom planine, a odmah nakon toga i sa direktorom OC Jahorina Dejanom Ljevnaićem. Ostali smo u kraćem razgovoru, a ja sam nakon toga  produžio da se nađem sa bratičnom. Čekala me je u Galeriji, a njen sin je bio sa instruktorom Angelinom Lučić. Već četiri godine ona ga uči skijati. Tačnije naučila ga je, a sada on to malo ’’popravlja’’.

Ubrzo se nama priključio i zet Srđan, a Milan je jezdio planinom. 

Dok smo nas troje lagano pijuckali, neko kafu, neko čaj, neko rakiju (nije zabranjeno), pridružili su nam se Angelina i Milan. On je toliko zavolio instruktoricu da je obavezno zove telefonom da joj čestita rođendan i ostale praznike.

Angelina nam je rekla da se i ona vezala za njega, ali i još mnoge učenike kojima je pokazala te prve skijaške korake. Bili su kratko sa nama i opet su odjurili ka stazama,a ja polako prešao u polaznu stanicu Gondole Poljice, gdje je trebala da se održi ceremonija otvaranja izložbe posvećene ZOI 84.

Bile su tu već drage koleginice dobrinka Marinković, Sanja Stanković i Maja Brčkaklo. Devojke i devojčice kako sam ih oslovljavao. Nekako ekavski to izgleda punije, ljepše. Od djevojke i djevojčice…

Maja Brčkalo, Sanja Stanković i Dobrinka Marinković

Izložbu su otvorili Dejan Ljevnaić, Nedeljko Elek, Marija Nišić i Aleksandra Kokotović, a kako je bilo možete pročitati u tekstu Otvorena izložba posvećena ZOI 84.

Bila je to i prilika da se vidim sa nekim od sportista koje sam pratio tokom te moje karijere. Od Tome Lopatića, Zorana Ćosića, Mome Skokića, koji su učestvovali na ZOI 84, do Žane Novaković, Tanje Karišik, Mira Ćosića…

Oni su svojim eksponatima pomogli da se izložba organizuje, a ideja je da se na planini napravi i Muzej Jahorine. Podsjećam da su na njoj vožene alpske discipline za djevojke!

Izložbi je prisustvovala i Esma Kreso, sa svojom djecom Enom i Emirom Bešlagićem, koji su na planini napravili mini muzej ZOI 84. Pomogli su i oni svojim eksponatima, a da se malo i pohvalim, ja sam prvi napravio prilog sa njima.

Nakon što su se svi malo ’’prošetali’’ oko eksponata krenuli smo ka Olimpijskom baru.

Gore je bio nastavak druženja i bilo je odlično. Pjevala je Nikolina Kovač, ali i Tijana Dapčević i Igor Montenigers…

Neću o vremenu provedenom u Olimpijskom baru, a završetak današnjeg dana bilo je spuštanje sa bakljama skijaša – instruktora, te defile ratraka (mašina za tabanje staza)…

Prava je šteta da izložbi nisu prisustvovali i naši političari i predstavnici gradske vlasti. Oni su imali svoje druženje u Vučku, a nadam se da su neki ipak ’’skoknuli’’ do gondole Poljice?

Nakon defile ratraka i bakljade krenuo sam kući. U međuvremenu sam saznao da sam bio prvi takmičar koji se prijavio ua učešće na Jahorina ultra trejlu (10 kilometara),a kod kuće me sačekao meil.

Ambasada Velike Britanije me je pozvala da 13. februara u Olimpijskom muzeju prisustvujem prijemu koji oni organizuju,  a kojem će prisustvovali Džejn Torvil i Kristofer Din.

Njihov Bolero bio je nestvaran na ledu Zetre, a oni su i obilježili tu najveću sportsku manifestaciju 1984. godine.

Ostali fotosi: