Osvajači Mitropa Kupa 1992. godine FOTO: Arhiva FK Borac

Na današnji dan pre 100 godina osnovan fudbalski ponos Banjaluke, 1988. osvajač Kupa Jugoslavije i 1992. Mitropa kupa. Ukoliko želite da se borite za svoja radnička prava neka se klub zove Borac - 4. jula 1926. na osnivačkoj skupštini predložio Veselin Masleša

Gospodska ulica u Banjaluci, samo retki znaju da nosi naziv po narodnom heroju Veselinu Masleši, zajedno sa Trgom Krajine i parkićem kod Narodnog pozorišta bila je poprište proslave 100. rođendana Fudbalskog kluba Borac. Kolektiv slavne prošlosti osnovan je na današnji dan, 4. jula 1926, imenu je kumovao upravo Veselin Masleša koji je na osnivačkoj Skupštini delegatima rekao:

- Ukoliko želite da se borite za svoja radnička prava neka se klub zove Borac!

Tako je i bilo, rodio se klub koji je prerastao u istinski pokret mladih, a danas nosi identitet celog jednog naroda u Republici Srpskoj. Bez borca mnogo toga u fudbalu ne bi ni imalo smisla.

Postoje datumi koji se pamte, jubileji koji se obeleže... Postoje i retki trenuci kad istorija zastane, jedan grad okrene iza sebe i sa ponosom kaže – vredelo je. Takav je upravo stoti rođendan Borca. Jedan vek stao je u ime koje danas znači mnogo više od fudbala.

Borac je odavno prestao biti samo klub. Postao je uspomena, zavet i osećaj. Postao je deo Banjaluke, njenog karaktera, ponosa i dostojanstva. Kao Vrbas koji neumorno teče kroz grad, tako i Borac već sto godina protiče kroz živote ljudi, spajajući generacije koje se možda nikada nisu upoznale, ali su zajedno plakale posle poraza i slavile nakon pobeda.

Koliko je samo dečaka prvi put potrčalo za loptom sanjajući da jednog dana obuče crveno-plavi dres? Koliko je očeva držalo sinove za ruku vodeći ih na stadion, ne sluteći da će im tog dana pokloniti ljubav koja će trajati celi život? Koliko je majki pralo blatnjave kopačke, koliko je supruga delilo i radost i tugu svojih fudbalera, koliko je navijača ostavljalo glas na tribinama verujući da upravo njihov povik može promeniti tok utakmice? To se ne može izbrojati.

Najveći uspeh u stogodišnjoj istoriji Borac je ostvario 29. maja 1992, tačno godinu posle trijumfa Crvene zvezde u Kupu evropskih šampiona. Banjalučani su tad u Fođi osvojili prvi i jedini međunarodni trofej – Mitropa kup pobedivši prvo domaćina u finalu, potom i mađarski Vašutaš na penale. I danas veliki srebrni pehar krasi klupske vitrine na Gradskom stadionu.

Borac je tad bio poslednji jugoslovenski klub koji je igrao na međunarodnoj sceni pre uvođenja sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali je ujedno poneo i barjak tek formirane Republike Srpske stvorene 9. januara 1992.

- Republika Srpska i ja smo rođeni istog dana različite godine i trofej osvojen u Fođi naš je najlepši i najbolji poklon za nju. Ispraćeni smo tiho i kao autsajderi u Fođu jer smo u prethodnom jugoslovenskom šampionatu bili četvrti, a vratili smo se sa peharom ispisavši istoriju Borca – rekao je Zoran Smileski, trener Borca u Fođi 1992.

Borac se u tom periodu borio za svoj opstanak, da preživi. Dobio je specijalan status u Fudbalskom savezu SR Jugoslavije i bio 19, pridruženi član Prve lige, te je na taj način nastavio takmičarski kontinuitet kao klub registrovan u Beogradu, a utakmice je igrao u Baču, Kostolcu... Tada se videlo koliko zaista prijatelja klub ima.

- Veliki posao za Borac tad su odradili Miljan Miljanić i Branko Bato Bulatović, predsednik i generalni sekretar FS Jugoslavije. Snagom autoriteta i argumenata ubedili su UEFA da Borac dobije specijalni status i da se to nije dogodilo veliko bi pitanje bilo da li bi klub uopšte preživeo. Sve se završili na najbolji način. Bio je to možda i najteži period u istoriji kluba – istakao je Tomo Marić, tadašnji direktor Borca.

U Banjaluci se još uvek pamti i uspeh kluba od 11. maja 1988. kad je Borac u finalu jubilarnog 40. izdanja Kupa Jugoslavije osvojio trofej Maršala Tita kao prvi i jedini drugoligaš u istoriji ovog takmičenja. U dramatičnom finalu na tadašnjem stadionu JNA pobeđena je velika Crvena zvezda 1:0, pogotkom Senada Lupića u 60. minutu. Pao je veliki tim koji se spremao za najveću scenu, Banjalučani su ušli u legendu i nezaborav.

- Malo ko je verovao da tada možemo da pobedimo Crvenu zvezdu, ali mi igrači smo imali neki čudan osećaj, nešto nam je govorilo da možemo da iznenadimo. Taj uspeh u Beogradu je večnost – istakao je Stojan Malbašić, današnji predsednik klupske Skupštine, tad igrač od kojeg je krenula akcija za pobednički pogodak.

Borac se nikada nije merio samo golovima i trofejima. Njegova veličina uvek je bila u ljudima, u onima koji su ga stvarali kad nije imao gotovo ništa osim imena, branili kad su dolazila teška vremena, ostajali uz njega i onda kad su drugi odlazili. Takvi ljudi ne stvaraju samo klub. Oni stvaraju legendu.

Borac je preživeo ratove, promene država, političkih sistema i društvenih uređenja. Menjale su se generacije, moda, stadioni i pravila fudbala, ali jedno nije – kad na teren izađu crveno-plavi, srce Banjaluke kuca drugačije.

Evropske noći, titule, veliki trijumfi i bolni padovi – sve je to deo iste priče. Priče koja nije uvek bila laka, ali je zato stalno bila časna. Pravi šampioni nisu oni koji nikada ne padnu. Pravi šampioni su oni koji posle svakog pada pronađu snagu da ustanu i nastave, u šampionskom stilu. A, Borac je to činio bezbroj puta.

Danas, kad obeležava vek postojanja, pred nama nisu samo fotografije požutele od vremena, niti stranice ispunjene imenima i rezultatima. Pred nama su lica ljudi koji više nisu među nama, ali jesu u svakom kamenu Gradskog stadiona, dresu sa grbom Borca i aplauzu koji odzvanja tribinama zdanja smeštenog na Trgu Republike Srpske.

Njima dugujemo najveće hvala.

Sto godina kasnije Borac nije star. On je samo bogatiji za hiljade priča koje će se prepričavati dok god bude fudbala u Banjaluci, za generacije koje su ga nosile u srcu, za ljubav koju nijedno vreme nije uspelo da umanji. Zato ovaj jubilej nije kraj jednog veka. Ovo je početak novog. Borac nije nasledio svoju istoriju – on je svakoga dana iznova stvara.

Dok god bude dečaka koji sanjaju crveno-plavi dres, dok god bude navijača koji će zapevati i kad je najteže, dok god bude ljudi koji će u imenu Borca prepoznati deo sebe, klub neće brojati godine. Brojaće srca koja kucaju za njega.

Postoje jubileji koji se obeleže i oni koji se osećaju. Borčev se oseća u svakom srcu koje već sto godina kuca u ritmu crveno-plavih boja.

Nismo sigurni da je Veselin Masleša pre stotinu godina bio siguran i znao u šta će Borac izrasti, ali je imao viziju i naslućivao je da će klub imati značajnu ulogu u društveno-sportskom ambijentu.

Fudbalski klub Borac danas je simbol života i Republike Srpske i novo čudo na evropskoj fudbalskoj mapi...

VLADICA POPOVIĆ PREDVODI IDEALAN TIM

Povodom 75. rođendana kluba izabran je idealan tim Borca svih vremena.

U 11 su: Marijan Jantoljak, Velimir Sombolac, Nenad Gavrilović, Milorad Bilbija, Atko Kasumović, Momčilo Spasojević, Zoran Smileski, Aleksandar Mastela, Tomo Knez, Husnija Fazlić i Abid Kovačević. Za trenera je izabran Vladica Popović.

OD ZECA DO LALATOVIĆA

Tokom veka postojanja mnoga velika trenerska imena jugoslovenskog i srpskog fudbala su trenirala Borac.

Najpoznatiji su: Gojko Zec, Vladica Popović, Stanko Poklepović, Josip Kuže, Zoran Smileski, Nikola Rakojević, Zvezdan Cvetković, Nenad Lalatović...

REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE UKRASILA 75. ROĐENDAN

Kad je pre 25 godina proslavljao 75. rođendan, Borac je odigrao pet slavljeničkih utakmica, na Gradskom stadionu gostovali su: Crvena zvezda, Partizan, Obilić i Vojvodina.

Poseban spektakl je bio kad je došla reprezentacija SR Jugoslavije. Bilo je to poslednji put da je na Gradskom stadionu u Banjaluci gostovao jedan nacionalni tim, od tada u gradu na Vrbasu nije bilo nijedne reprezentacije.

BABIĆ STOPAMA KNEZA I SOMBOLCA

Borac se diči i dvojicom olimpijskih pobednika. Na OI u Rimu 1960. zlatne medalje osvojili su Tomislav Tomo Knez i Velimir Veljo Sombolac.

U novijoj istoriji svetski šampion 2015. na Novom Zelandu postao je Srđan Babić, takođe dete banjalučkog kluba.