Svjetsko prvenstvo u nogometu 2022 Kladionica
XS
SM
MD
LG

Kad đavo dođe po svoje

Nema ni dana ni noći kad u BiH, već skoro 27 godina dejtonskoj tvorevini, koja jedino smeta muslimanima, đavo ne dođe po svoje, a on uvek dolazi po svoje, ma o kojoj oblasti ljudskog stvaralaštva na ovom uzavrelom delu Balkana da je reč.

Evo, sport, preciznije košarka, koja je oduvek ovde rađala velike asove i šampione, baš ovde gde žive Srbi, Hrvati, Bošnjaci i ostali, a danas sačuvaj me Bože!

Senzacionalnu pobedu BiH na šampionatu Evrope protiv Slovenije slavili su „fanatikosi“ uz ratne trube i ratne zastave tzv.Armije BiH.

Obriši suze, ako ih uopšte više i imaš, ta i takva zemljo „Bosanaca i Hercegovaca“, zar je to put ka „građanskoj BiH“ o kojoj sdušno do promuklosti govore bošnjački prvaci Bakir Izetbegović, Bisera Turković, sa svojim političkim sabratom, tobož Hrvatom Željkom Komšićem; hvala najlepša!

Onaj ko zrno razuma ima zna da je jedno štititi ultranacionalističke interese, što čini pominjani trojac uz ogromnu podršku Amerike i Zapada, a drugo štititi vrednost nacionalnog identiteta, istorijski utemeljenog, što čine Srbi i Hrvati.

Reakcija FIBE i organizatora šampionata bila je snage limunade – zabrana navijačima te i takve BiH da ratne zastave više ne mogu da unose u dvoranu.

Baš momački!

Dok je trajala ta novostvorena evropska „civilizacijska cirkusijada“, odnekud, ne slučajno, oglasila se selektorka mlade reprezentacije BiH Jasna Sliško ultimatumom da devojčice spektakularne koševe „trojke“ ne smeju proslavljati podižući u vis tri prsta!? Uz objašnjenje da „umreš od smeha“: ne sa tri prsta što je postalo simbol Pravoslavlja kao „sveto trojstvo“; može sa tri prsta, ali u drugim varijantama!!!

 Teško nama s nama samima, makar to ponovili po hiljaditi put, ili kako je „narodski“ na zboru birača u Čelincu 1961.godine rekao besmrtni Branko Ćopić: „Znam ja nas, j*** ti nas, ali znam ja i njiha, j*** ti i njiha!!!“

 Svet, kakav god bio, a već odavno je sumanut i najmanje blizak običnom čoveku, suviše je veliki da shvati svu tragičnost tobož građanske, ili partijske, države koja bi se ispisivala sa ravno 17 slova.

  Uostalom, izbrojte ih sami – Bosna i Hercegovina.

Ko će ikad i ikome objasniti da niko nije svetlost za sebe, čak ni sunce, jedino možda pominjana trojka iz BiH Bakir Izetbegović, Bisera Turković i Željko Komšić, „pojačani“ sada i Jasnom Sliško.