Milorad Sofrenić i Vico Zeljković

Sve sarajevske maske defintivno s pale skandaloznom izjavom mržnje lidera SDA Bakira Izetbegovića da su Srbi loš narod, što se poklopilo sa huškačkim rafalima upućenim prema Ivajlu Petevu, bugarskom stručnjaku koji je izabran za novog selektora fudbalske reprezentacije BiH. Sve to projektovano je protiv nastupajućih fudbalskih izbora na proleće posle kojih će rukovođenje “krovnim” Savezom preuzeti predsednik iz Republike Srpske, a glavni kandidat je Vico Zeljković iz Banjaluke.

Fudbal je u minuloj deceniji bio najbolji poligon za sprovođenje jednonacionalne politike SDA po kojoj ekskluzivno pravo na Bosnu i Hercegovinu, njen Fudbalski savez i reprezentaciju imaju, isključivo, pripadnici jednog naroda. U plasiranju tog projekta Srbi i Hrvati su remetilački faktori “jer imaju rezervne domovine”. Tako je godinama životno-fudbalski “Dejtonska zemlja” izgledala kao “Islamska država na Balkanu” sa ponekim lojalno odabranim Srbinom i Hrvatom, zbog lažne multietničnosti, samo do njihovog shvatanja ličnih zabluda.

-Juka, ujedni fudbal i imaćeš jedinstvenu, nedeljivu i celovitu Bosnu  i Hercegovinu – rekao je Alija Izetbegović, tvorac Islamske deklaracije predsedniku FS BiH Jusufu Pušini, ratnom komandantu muslimanske policije u Sarajevu.

Bilo je to odmah posle građanskog rata u nekadašnjoj centralnoj jugoslovenskoj republici čiji Savez je zastupala samo trećina teritorije “zemlje dva entiteta i tri naroda”, obzirom da je tada, pored FS Republike Srpske, postojao i Savez Herceg-Bosne. Tako nakaradnu organizaciju, političkim pritiscima, priznali su prvo FIFA 1996, a potom i matična UEFA 1998. godine!? Da su i tada moralne vrednosti bile izgubljene potvrđuje činjenica da je fudbalski tim BiH 30. novembra 1995. godine u Tirani protiv Albanije odigrao prvu, istorijsku, utakmicu, dok Savez, nije bio zvanično ni priznat!

Selektor tadašnjih “ljiljana” bio je Fuad Muzurović, a da je to zaista bila selekcija samo jedne trećine BiH svedoči i sastav koji je igrao protiv Albanaca: Ismir Pintol, Vedin Musić, Ibrahim Duro, Muhamed Konjić, Senad Begić, Nedžad Fazlagić (Sait Fazlagić), Esmir Džafić, Enes Demirović, Husref Musemić (Amir Osmanović), Asim Hrnjić, Almir Turković. Gotovo ništa se nije promenilo ni 19 godina kasnije, na debiju Zmajeva na Svetskom prvenstvu u Brazilu. U duelu protiv Argentine na slavnoj Marakani u Rio de Žaneiru igrali su: Asmir Begović, Ermin Bičakčić, Emir Spahić, Sead Kolašnac, Muhamed Bešić, Miralem Pjanić, Zvjezdan Misimović (Haris Medunjanin), Edin Džeko, Mensur Mujdža (Vedad Ibišević), Senad Lulić, Izet Hajrović (Edin Višća). Selektor je bio Safet Sušić, koji je, kao najuspešniji stručnjak na klupi BiH smenjen od rukovodstva Saveza, uz savezništvo glavnih igrača u reprezentaciji.

Za razliku od većine “stručnjaka”, bivših reprezentatvaca, “objektivnih” i “realnih” predstavnka javnog i kulturnog života iz Sarajeva Pape Sušić izjavama odudara od “čaršije sa Miljacke”:

-Mislim da sada nema smisla više komentarisati. Dobili smo novog selektora i treba mu poželeti dobrodošlicu i sreću u kvalifikacijama. Znamo da neće biti primljen kako bi trebalo da bude, obzirom na to da je malo ljudi bilo za njega. Kažem, odluka je donesena, ne može se vratiti i opet o tome diskutovati. Puno sreće novom selektoru u kvalifikacijama.

U procesu izbora selektora velika lavina gneva i omalovažavanja sručena je na leđa bivšeg reprezenatitvca Zvjezdana Misimovića koji je zajedno sa Emirom Spahićem bio u Stručnoj komisiji koja je predlagala Izvršnom odboru ime naslednika najneuspešnijeg selektora BiH u istoriji Dušana Bajevića, koji je prvi, i to fizički, u hotelu pred reprezentativcima, nasrnuo na Misimovića pred utakmicu UEFA Lige nacija protiv Italije u Sarajevu, samo zbog jednog intervjua!

Zvijezdan Misimović

Nekadašnji junak fudbalske javnosti u BiH danas je postao antiheroj jer nije želeo da igra kako su nacionalistički i politički projektanti iz Sarajeva to želeli. Pa tako ispada da Srbi za selektora nisu želeli “Srbina” iz Nemačke Sergeja Barbareza, već su, zajedno sa Hrvatima, i predomišljenim muslimanima u “fudbalskoj vladi”, postavili Bugarina Peteva za selektora. Izgleda nelogično, ali pozadina je sasvim drugačija i nije iskrena!

-Pritisak za mene nije ništa čudno, uvek sam radio pod njim i nije mi problem. Jedan od najvećih vaših fudbalera ikada Misimović je takođe na udaru, a kamoli neću biti ja. To je jako čudno, to je vaš ponos. S pritiskom radim deset godina i to je meni dodatna motivacija. A povezivanja sa Zdravkom Mamićem nisu ozbiljna. Imam dobar odnos s njim, kao i u svim klubovima gde sam radio, ali da će dovoditi igrače, nema veze. Kakve veze on ima sa BiH? - istakao je Ivajlo Petev, novi selektor BiH, za sarajevske medije.

U zavrzlami i divljanju “tvrde linije” SDA najmanje iznenađuju stavovi i izjave Alije i Bakira Izetbegovića, Emira Hadžihafizbegovića, Nazifa Gljive, Vahida Halilhodžića, Elvedina Begića, navijačke grupe “Ljuti Krajišnici” čiji članovi se slikaju sa zelenim beretkama… već je za brigu izostanak kvalitetne reakcije i argumentovanog kolektivnog odgovora od “dokazanih” i “osvedočenih” fudbalskih radnika iz Republike Srpske, pa je Vico Zeljković, zajedno sa u FS BiH zatečenim Miloradom Sofrenićem i profesionalno odgovornom Slavicom Pecikozom, trenutno, usamljen u ovoj neravnopravnoj borbi protiv onih koji misle da su BiH, Savez i reprezentacija samo njihov ekskluzivitet, jer “nemaju rezervnu domovinu”. Hrvati, kao i uvek, iz prikrajka, gledaju svoja posla.

Kažu, da se u takvim prilikama, kuju najjači i najodvažniji karakteri!

Savest je uvek bila glas duše, a mržnja, koje je u BiH i previše, izdanak zatrovanog srca.

Petković: Nema iskrenosti i poverenja

Rodoljub Petković, dugogodišnji generalni sekretar FSRS i jedan od njegovih osnivača, kao i akter procesa ujedinjenja Saveza 2002. godine, te pisanja Statuta, odlično poznaje svu problematku u fudbalu “Dejtonske zemlje”.

-Javnost apsolutno ne poznaje fudbalski ambijent u kojem je FSRS, u nekoliko navrata, spasavao ugled i dignitet FS BiH kada su mnogi, u neznanju, pokušavali na silu da preuzmu rukovođenje Savezom i reprezentacijom. Glavni problem je nedostatak kvalitetne komunikacije, iz konstantne neiskrenosti niklo je nepoverenje, nestali su autoriteti i stvoreni animozteti, koji sve više prerastaju u mržnju. To nije dobro ni za koga.

Mržnja prema Vranješu

Najjaču mržnju iz Sarajeva osetio je Banjalučanin Ognjen Vranješ, reprezentativni štoper, označen kao “pesona non grata” od strane “BH fanatikosa”, čak je i FS BiH u zvaničnom saopštenju stao na stranu protiv aktuelnog reprezentativca i to zbog privatnih stvari, u jeku kvalifikacija. Niko od saigrača ga javno nije zaštitio.

Glavni greh Vranješa bila je tetovaža granica Republike Srpske na ruci koju je kasnije prekrio dugom, ali je obeležen kao neprijatelj BiH po merilima Sarajeva. On je navijače nazvao “bauštelcima” i oprostio se od Zmajeva.

Barbarez, još jedan u nizu

Mostarac Sergej Barbarez je bio samo još jedan u nizu potrošenih “multietničara” u fudbalu BiH. Pre njega izigrani su: Vlatko Glavaš, Ivica Osim, Mirko Hrgović, Blaž Slišković, Darko Ljubojević, Dušan Bajević…

Svi oni su služili kao primer da Savez nije jednonaconalan, u kojem su tokom celog perioda, posle rušenja Tročlanog predsedništva kao dejtonske kategorije, predsednik i generalni sekretari bili, te većina zaposlenih, isključivo, iz reda jednog naroda.