Ilija Petković, Rodoljub Petković i Branko Lazarević

Zauvek su otišli: Branko Bulatović, Slobodan Santrač, Milan Jelić, Miljan Miljanić, Ilija Pantelić, Velimir Sombolac, Radomir Antić… tom društvu, na nebeskom svodu kod anđela, u subotu se pridružio i Ilija Petković. Napustila nas je još jedna fudbalska legenda.

Svima njima Republika Srpska je bila nešto posebno i uzvišeno. Melem za srce i fudbalski putokaz kako se ljudi najlakše mogu organizovati, odbraniti i trajati, čak i u najtežim, ratnim uslovima, kada je glava najjeftinija. Svi oni su rizikovali vlastitu bezbednost, pa i živote, dolazeći i prolazeći “koridorom života” na teritoriju najmlađe srpske zemlje ili u Maticu Srbiju, podržavajući Fudbalski klub Borac i stvarajući Fudbalski savez Republike Srpske.

Mnogima od njih Republika Srpska se zahvalila na manifestacijama prestižnog karaktera i njihova imena ostaće zauvek upisana u istorijat fudbala srpskog entiteta “Dejtonske zemlje”. Oni su heroji koji se ne zaboravljaju i kojima se najveće počasti, uvek, moraju da odaju. Zato je Republika Srpska skrhana bolom i tugom nakon smrti Ilije Petkovića, čoveka koji je sanjao da je vodi kao selektor na jednom velikom zvaničnom takmičenju pod okriljem UEFA i FIFA.

-Ilija Petković bio je nešto posebno. Uvek se odazivao na naše pozive, dolazio u Banjaluku kad baš to i nije bilo jednostavno, ali je stalno pronalazio motive i načine da dođe u Republiku Srpsku, kako je voleo da kaže, kod braće. Obožavao je predsednika Milorada Dodika, lično su se upoznali na 25. rođendanu FSRS u Banskom dvoru, osećao je pripadnost ovim podnebljima. Rođaci smo po prezimenu i lično bio mi je srcu, šokirao sam se kada mi je Dušan Duda Maravić javio tužnu vest. Ni sada ne mogu da zamislim da smo ostali bez velikog prijatelja i brata – rekao je Rodoljub Petković, nekada dugogodišnji generalni sekretar Fudbalskog saveza Republike Srpske i jedan od njegovih osnivača.

Ilija Petković je za mnoge bio nešto posebno. Harizmatični Kninjanin od kojeg se oprostila i njegova FK Dinara u kojoj je i počeo fudbalsku karijeru.

-Sećam se da smo se pokojni Milan Jelić, te Slobodan Tešić i ja, kao delegacija FSRS, zatekli u Nionu na razgovorima u UEFA kada je Petko osvojio titulu prvaka Švajcarske sa Servetom, zajedno smo slavili, obradovao se kada nas je video. Imao je zdravstvenih problema od prošle zime, bio sam u toku svega, ali Ilija je izgledao tako snažno, čvrsto, jako, kao pravi Krajišnik i zaista mi nije jasno kako je tako, na brzinu, otišao. Pamtićemo ga po iskrenosti i pripadnosti koju je osećao prema svima nama i njegovim odlaskom ostaje zauvek velika praznina u fudbalu Srbije i Republike Srpske – dodao je Rodoljub Petković.

Slobodan Tešić, nekadašnji visoki funkcioner FSRS iz Brčkog Ilije Petkovića se seća kao istinskog čoveka fudbala i velikog prijatelja.

-Izgubili smo velikog prijatelja, lično ja, ali i Republika Srpska, kompletan srpski fudbal. Ostali smo bez još jednog velikog igračkog imena i jako mi je žao što sa životne scene silazi jedna plejada imena koja su bila igračke i trenerske gromade. Kada smo mi počinjali da igramo fudbal oni su nam bili uzori, a jedan od njih je svakako i Ilija Petković. Današnji mladi igrači, sigurno je, nemaju takvih idola. Nikada nije zaboravio svoj Knin, iako mu je srce bilo ranjeno, u Republiku Srpsku je uvek dolazio presrećan. Petko je ostavio upečatljiv i dubok trag u jugoslovenskom i srpskom fudbalu, svetski cenjen i priznat – rekao je Slobodan Tešić.

Likovi Bate, Sanija, Doktora, Čiče, Pante, Velje, Antare, Petka… večno će da sijaju ucrtani na nebeskom muralu časnosti i patriotizma, ispod grba Republike Srpske za koju su uvek smatrali da je večna, baš kao što su i oni ljudskim misijama za svoj narod kupili mesto u osvetljenom hodniku večnosti. Republika Srpska je ponosna na fudbalsku braću s kojima se, samo privremeno, rastajemo.

Prijatelji zauvek ne sreću se slučajno! Oni su dar od Boga. I traju zauvek.

Gost Akademije FSRS

Ilija Petković je 2017. godine u ime Fudbalskog saveza Srbije primio priznanje povodom četvrt veka postojanja Fudbalskog saveza Republike Srpske na svečanoj akademiji u Koncenrtnoj dvorani Banskog dvora u Banjaluci. Tada je u ime FSS odlikovao FS Republike Srpske za vredan jubilej. Tom prilikom je rekao:

-Mi smo jedan narod i uvek smo stajali jedni uz druge. Često smo dolazili u Banjaluku i Republiku Srpsku, za mene je to uvek predstavljalo veliku čast, jer sam stizao među orijatelje i braću, drage ljude. FSRS je izrastao u jednu modernu, uzornu, sportsku organizaciju na ponos svih nas, kako u Banjaluci, tako i Beogradu. U ovim teškim vremenima kroz koje naš narod prolazi, a sa njim i srpski fudbal postignuti su veliki rezultati u svakom smislu. Mi treba da budemo maksimalno upućeni jedni na druge i čvrsto se zajedno držimo, radujemo i pomažemo. Budite ponosni na 25. rođendan i želim vam fudbalski beskonačni život. Republika Srpska je i moja otadžbina.

Lazarević: Naš dobri Petko!

Branko Lazarević, prvi predsednik FS Republike Srpske (1992 – 1998) žali za odlaskom Ilije Petkovića:

-Bio nam je više od prijatelja. Njagovi saveti, časnost i privrženost Republici Srpskoj bili su nam uvek veliki fudbalski i životni adut. Nije bio rezervisan u ispoljavanju svojih patriotskih i ljudskim emocija prema FSRS i Republici Srpskoj i pamtićemo ga kao čoveka koji je svim svojim bićem pripadao i nama. Često smo se sretali na svečanostima Saveza i fudbala i uvek je okupljao oko sebe prijatelje, novinari su ga voleli i poštovali. Nažalost, zauvek nas je napustio, ali će ostati u lepim sećanjima svima nama, naš dobri Petko!

Sportski žurnal