Za poslednjih 15 godina, ženska seniorska odbojkaška reprezentacija Srbije, postala je najvredniji sportski brend u svojoj zemlji. Nedavno su, kao nove olimpijske vicešampionke, sedmi put proglašene za najbolju ekipu u Srbiji.
Uz dužno poštovanje svih igračica, reklo bi se da je deceniju i po sa ekipom rastao i stručni štab naše najjače selekcije, na čijem je čelu 50-godišnji Zoran Terzić.
Četiri i po meseca nakon izgubljenog olimpijskog finala, pitali smo ga žali li za nečim u Riju?
– Kako vreme ide, normalno je da emocije ostaju više po strani i da sve sagledavamo znatno realnije. I dalje smatram da smo u četvrtfinalu protiv Rusije i polufinalu protiv Amerikanki izgubili toliko energije, da je sve bilo nenadoknadivo u finalu. Bilo je vidljivo da smo svi na terenu toliko zadovoljni, srećni i ispražnjeni, sa ispunjenim ciljem.
Da li bi nešto bilo drugačije da su recimo Kineskinje dobile prvi set?
– Ne verujem. Ali, da smo imali još dan-dva za odmor, možda bi sve bilo drugačije. Ne možemo da tvrdimo da bismo ih pobedili, jer su Kineskinje u 2015. i 2016. trijumfovale na dva najveća turnira, Svetskom kupu i Olimpijskim igrama. Dakle, potpuno zasluženo su najbolji na planeti!
Po čemu ćete još pamtiti Igre u Riju?
– Bile su totalno različite u odnosu na Peking i London. U Kini je to za sve nas bila jedna prava ludnica, sve nam je bilo interesantno, sve je to trebalo videti i doživeti. Iz tog razloga su i misli letele na sve strane. U Londonu smo bili bez šest-sedam igračica, koje su godinu dana ranije postale evropske prvakinje. U Riju je sve bilo drugačije. Pamtiću Igre po posvećenosti devojaka. Ništa ih drugo nije zanimalo, osim utakmica. Njihovo ponašanje je bilo za primer, bile su prave u svakom trenutku – rekao je Terzić.
Da li ste mogli nešto i da kalkulišete i ako jeste, kad se to dogodilo?
– Turnir je bio naporan, sa valjda samo jednom lakšom utakmicom.Dobra je stvar što se igra svaki drugi dan, ali je isto tako teško u tom slobodnom danu organizovati trening, a da ne izgubite mnogo vremena. Rekao bih da se Olimpijske igre od drugoh takmičenja razlikuju u psihološkoj pripremi ekipe. Svi su svesni gde se nalaze i koliko je teže igrati svaki meč, u odnosu na Evropska ili Svetska prvenstva. Što se tiče kalkulacija, mada ih ne bi nazvao takvim, uspeli smo da protiv Holandije u grupi odmorimo neke devojke, koje su morale da budu prave u četvrtfinalu. To se pokazalo ispravnim – dodaje Terzić.
Da li je to čuveno četvrtfinale protiv Rusije i 25:9 u prvom setu, možda i najbolja utakmica Srbije ikad na velikim takmičenjima?
– Ne znam da li je najbolja ikad, ali jeste protiv Rusije. Već na polovini prvog seta, bio je primetan strah kod Ruskinja. Mi smo igrali jako dobro, a one onoliko koliko smo im dopuštali.
Polufinalni meč protiv Amerikanki ostaće zlatnim slovima upisan u istoriji srpskog sporta?
– Taj meč je dokaz koliko moraš da budeš jak na tako velikim takmičenjima, da bi došao do finala. Ne mogu da kažem da je odlučila jedna lopta, ili jedan određeni odbojkaški element. Imate zanimljivu situaciju u petom setu, dok Amerikanke vode, od 7:5 do 11:8. Propuštaju još tri-četiri kontre za „plus 4”. Svaki put smo ih izblokirali, ili uhvatili u odbrani. Tu se videlo da nećemo odustati, da se nećemo predati... A poslednji poen i intenzitet servisa Tijane Bošković, dokaz je ko je ipak bio hrabriji u toj utakmici... – primećuje Terzić.
Petnaest godina kasnije, kakvi su vaši naredni motivi na klupi reprezentacije Srbije?
– Već sam razgovarao sa predsednikom Gajićem i u principu, nema tu nekih velikih problema. Savez namerava da uredi situa ciju sa selektorima, da ovi budu pod ugovorom i da sve to stoji negde na papiru. Da ne bude kao do sad. Što se tiče moje ambi cije, ona je ista, kao i pre deset godina. Znate moj stav. Kad se ne budem radovao treningu reprezentacije, neću više ni raditi taj posao. Dodatni motiv pronalazim u Svetskom prvenstvu. San je bio olimpijska medalja, a neka novi bude svetski šampion! Što da ne?! Možda bi sa jednom takvom medaljom mogao da kažem i zbogom reprezentaciji – primećuje Terzić.
U poslednjih 15 godina, od reprezentacije, koja je teško stizala do druge runde Evropskog prvenstva, Srbija je postala svetska velesila?
– Kada smo pre deceniju i po maštali o nekim velikim rezultatima, onda je status odbojkaške velesile izgledao daleko i bajkovi to. Ipak, od momenta kad je sve krenulo, prihvatili smo tu situaciju kao normalnu. Sada uživamo u odbojkaškom svetu, u kojem smo priznati i poznati. To vam definitivno daje snagu za dalje. Za mene je danas normalno to što je Srbija velesila. Nismo propu stili nijedno veliko takmičenje u poslednjih 15 godina. To je već dobro poznata stvar i po tome smo prepoznatljivi – kaže Terzić.
Koliko će Srbija sa ovim potencijalom biti u evropskom i svetskom vrhu?
– Srbija definitivno mora da bude u svetskom i evropskom vrhu. Opet, pitanje je da li svi misle da je sedmo mesto na Svetskom prvenstvu svetski vrh. Gledajući ostale reprezentacije, pod uslovom da izbacimo još nekoliko novih, mladih igračica, mislim da će naša selekcija u osmogodišnjem ciklusu držati visok nivo rezultata.
Jel to znači da je Srbija u najužem krugu favorita za medalje, sve do Tokija?
– Jeste. Opet, nigde ne možemo da kažemo da je medalja sigurna, ali bih lično smatrao neuspehom da na narednom Evropskom prvenstvu u Azerbejdžanu ostanemo bez medalje. Ne vidim tri reprezentacije koje bi mogle da budu ispred nas – kaže Terzić, koji pred Svetsko prvenstvo ipak vidi Kinu, Ameriku, Brazil i Rusiju, kao najveće rivale našoj selekciji u borbi za zlato.
Zato su izuzetno važne svetske kvalifikacije, koje su na programu u maju?
– Po meni, iako je nelogično, kvalifikacije za SP su naš najvažniji turnir u 2017. godini. Dolaze u nezgodno vreme, u maju, pa nećemo imati vremena za pripreme. Igraćemo u nezgodnoj grupi, protiv domaćina Poljske i uvek opasnih Čehinja i Slovakinja. Naravno, cilj je jasan, prvo mesto i direktan plasman na Svetsko prvenstvo – ne odstupa Terzić.
Do kraja godine, seniorke Srbije čekaju obaveze u Gran priju i na Evropskom prvenstvu?
– Gran pri će biti priprema za Evropsko prvenstvo i dobro znamo način, na koji ćemo se pripremati za ta takmičenja. U Azerbejdžanu verujem da ćemo napasti medalju, rekao sam već da ne vidim tri ekipe, koje su bolje od nas – rekao je na kraju Terzić.
Čekamo ekstra talente
Pitali smo Zorana Terzića kako gleda na trenutnu situaciju u mlađim selekcijama Srbije?
– Ne bih da me neko shvati pogrešno, jako dobro znam u kakvim uslovima rade klubovi, ali je činjenica da poslednjih 5-6 godina nismo dobili igračicu, koja je sposobna da „preko noći” uleti u A selekciju. Možda je i lestvica postavljena visoko, ali ako ne računamo devojke koje smo pronašli u Republici Srpskoj, Boškovićevu i Mihajlovićevu, postavu naše selekcije čine igračice koje su već dugo van granica Srbije. Ipak, ovim ne želim da umanjim rad kolega u klubovima, jer takvih igračica nemaju ni Ruskinje. Želim svima da pružim motiv, ako treba i pomoć, da u narednih par sezona izbacimo u prvi plan nekoliko igračica, koje će biti u stanju da već u Tokiju igraju za medalju – kaže Terzić.
Plus i minus za mladu Ligu
Zoran Terzić smatra da je mlada Superliga dobra zbog preranog sazrevanja naših odbojkašica, ali i da isto tako smatra da se neke stvari u tehnici propuštaju, zbog obaveze u klubovima.
– Nije realno da imamo jaču Ligu, ekonomija nam ne ide u prilog. Mlade igračice ranije dobijaju šansu, pa sa mlađim selekcijama često dominiramo. Devojke su ranije spremne za seniorsku priču, ali smatram da negde gube na razvoju tehnike, zbog moranja da se u klubovima ostvaruju rezultati. Međutim, tu smo, gde smo...
Dijamanti u Republici Srpskoj
Zoran Terzić se silno ovradovao ideji novih čelnika Odbojkaškog saveza Srbije, da ženska seniorska reprezentacija deo svojih priprema u narednoj sezoni odradi u Republici Srpskoj.
– Evidento je koliko nas ljudi tamo vole i koliko imamo talentovane dece, ne samo za odbojku, već i za druge sportove. Moja želja je da ulažemo i u sport u tom delu naše zemlje, jer smatram da su deca iz Republike Srpske predodređena da igraju za reprezentacije Srbije. Moramo da obratimo pažnju na taj deo naše zemlje, jer videli ste šta je ženska seniorska reprezentacija dobila sa jednom Brankicom Mihajlović i Tijanom Bošković. Taj deo Srbije trebao bi da bude jedna od naših baza i rudnika, gde bismo trebali da kopamo dijamante.
Naplatio sam sve...
Pitali smo Zorana Terzića da li je uspeo da naplati rad i trud, uložen u poslednjih 20 godina?
– Apsolutno jesam! To što sam doživeo sa reprezentacijom, Zvezdom, pa klubovima u inostranstvu je nešto, što bez odbojke nikad ne bih doživeo. Ne postoji novac na svetu, kojim to može da se plati. Zadovoljan sam i presrećan onim što sam dobio od odbojke za uloženi rad. A da li bi dobio više da sam negde drugde bio trener, ili selektor. Verovatno bih, ali to su neke druge dimenzije i to vam je kao onaj san da radite u Švajcarskoj, a živote u Srbiji... – zaključuje Terzić.
Svi smo jedan veliki tim
Nijednog trenutka, od osvajanja olimpijskog srebra, Zoran Terzić, članovi stručnog štaba i igračice, nisu propustili priliku da pomenu devojke i članove stručnog štaba i za koje nije bilo mesto u avionu za Rio.
– Sve vreme smo bili i ostali jedna velika porodica. Tu mislim na Sanju Malagurski, Minu Popović, Danicu Radenković, Suzanu Ćebić, Saleta Vladisavljeva. Uz ovih 12 devojaka i članove stručnog štaba, Kovačevića, Mladenovića, Perovića, Bankovića i Kneževića, to je kompletan tim, koji je stigao do olimpijskog srebra – zaključuje Terzić.
Piše: Igor Jagličić.
Učitavanje...
