Košarka, ponekad, potkazuje život, realnost, karakter, dostojanstvo…, a i nas same u tom celom konglomeratu. Sport je velika iluzija, zbog toga i budi snažnu emociju koju svako doživljava i ispoljava na svoj način. Tada je i stadion, koliko i sportska dvorana, svojevrsna crkva, a ne borilište, a košarka u ovom slučaju, transformiše se u religiju kao filozofiju pripadanja koja se za celi život ne menja.

Upravo na takav način, brojnim pobedama i viteškim manirima, Igokea je stigla i do savršenstva svog kruga. U tom i takvom košarkaškom zanosu niko nije potencirao svoj lični doprinos: ni idejni tvorac znani političar Milorad Dodik, ni generalni menadžer Igor Dodik, ni direktor Vuk Radivojević, ni trener Dragan Bajić sa svim svojim saradnicima, već su svi na pijedestal izdizali zajedništvo izraslo u Igokeino bratstvo.

U takvom ambijentu svaki pojedinac dokazuje i potvrđuje koliko čovek ostaje častan i dostojanstven samog sebe, ma koliko bio svestan svog znanja i umeća. Otuda nikoga više i ne čudi sjajna igra Igokee u Zadru i pobeda veća od 20 koševa razlike, kao nastavak trijumfalnog puta između juče i sutra. Hoću da verujem da taj put nagoveštava i veliki povratak banjalučkog Borca koji blista u 2.ABA ligi i sve je uspešniji u Premijer ligi BiH. Jedno dobro uvek je podsticalo drugo dobro!

 Šta sada ostaje nego da se pokloniš do parketa poda dvorane u Laktašima, može i u Aleksandrovcu, i usklikneš – tamo gde su „Igosi“ prestaje priča, a počinje košarkaška ljubav u hiljadu boja koju razrogačenih očiju gleda cela košarkaška Evropa.

Eto zbog čega je Igokea sportski ponos Republike Srpske!

P.S..

Zar današnji trijumf protiv Burgosa, u FIBA ligi šampiona ne govori sve o Igokei!