Ilija Najdoski

SKOPLJE – Na stadionu Svetog Nikole u Bariju, Crvena zvezda je 29.maja 1991.godine postala prvak Evrope. To je bio najveći uspeh srpskog i jugoslovenskog klupskog fudbala. Njegovi tvorci, među kojima je i Ilija Najdoski, postali su uspešni ljudi u raznim sferama života, nakon što su završili blistave karijere.

Idu godine! Prošlo je 30 od one prelepe majske noći na Stadionu Svetog Nikole u Bariju, kada su Zvezdini fudbalski mornari ulovili najzlatniju ribicu, trofej šampiona Evrope. Ilija Najdoski bio je jedan od onih sportskih alasa koji se snalazio u svakoj prilici i svakoj neprilici: i kada su ga prozvali grubijanom govorio je da je fudbal ponekad muška igra, i kada se gradio uspeh stazama trnja umeo je reći da tako mora, jer to je život.

Maj je pun cveća za Crvenu zvezdu. Punih 30 godina od najvećeg uspeha klupskog fudbala one velike i moćne zemlje, kada je Zvezda postala šampion kontinenta. Ne mogu i ne smeju sećanja da izblede. Iliju Najdoskog  i tri decenije posle Barija drži ponos na ostvareno i na slavlje iz Barija.

„Trideset godina kasnije, kada su prošle sve te godine, razmišljanja su malo drugačija. U prvi mah nismo bili svesni šta smo ostvarili. Sada, sa vremenske distance vidi se da taj uspeh Crvene zvezde i tadašnji fudbal u Jugoslaviji teško da se može ponoviti. Prelep osećaj. Šteta što se ekipa iz Barija razišla. Da smo ostali zajedno, Crvena zvezda bi i naredne dve godine bila šampion Evrope. Dve godine sigurno, a možda i više“, kaže Najdoski.

Karijeru je započeo u Kruševu, gde je i rođen 26.marta 1964.godine. Onda je prešao u prilepsku Pobedu, a pravu afirmaciju doživeo je  u Vardaru koji je imao zlatnu generaciju, pa je 1987.godine bio i prvak Jugoslavije, igrao u Kupu evropskih šampiona. Beše moćan Vardar, sve as do asa…

„Ta generacija bila je odlična. Darko Pančev, Dragi Kanatlarovski, Pepi Georgijevski, Čeda Janevski, Vujadin Stanojković, Toni Savevski... Jednu od tri najjače lige u Evropi imala je Jugoslavija. U Kupu evropskih šampiona eliminisani smo od Porta, tadašnjeg prvaka Evrope. Ta imena zlatnim slovima ispisana su u istoriji Vardara“, pojašnjava ponos jugoslovenskog i makedonskog fudbala.

Stigao je u Crvenu zvezdu da u Beogradu osvoji tri titule i kup Jugoslavije, da doprinese da Crvena zvezda postane najbolja u Evropi, ali i klupski prvak sveta. U fudbalskoj istoriji sve je posloženo i zapisano, da se pamti za sva vremena.

„U fudbalu nikada ne znate šta će da bude. Ni Crvena zvezda nije znala milion posto kako će biti, ali stvarao se jak tim. Krasilo nas je istinsko drugarstvo. Četiri godine u Zvezdi su moj ponos. Darko Pančev, Dejan Savićević, Robi Prosinečki... Niko se nije izdvajao, niko se nije busao u prsa, a tim je stalno napredovao. Posložile su se sve kockice. Bili smo ubedljiva ekipa po kvalitetu. Ipak, neviđeno do tada drugarstvo je bilo presudno da ostvarimo sve što je postignuto. Disali smo jednom dušom, pa su Bari i Tokio kruna svega toga“, priseća se Ilija Najdoski

On se nije plašio Milana kada su Rajkard – Gulit – Van Basten činili strašan triling, ali je magla pomogla velikanu iz Italije. Nije Ilija poklekao ni protiv Bajerna ili francuskog Olimpika, a u onoj zemlji gde sunce izlazi srušen je čileanski Kolo Kolo. Kakav je osećaj kao kapiten preuzeti pehar namenjen klupskom prvaku sveta?

„To je velika čast! Najveća čast za jednog igrača. Bio sam zamenik kapitena, a Dejan Savićević je u finišu prvog poluvremena isključen. Igrao sam povređen, imao sam istegnuće mišića. Niko nije verovao da igram. Bog me pogledao i nagradio. Malo fudbalera u svetu može se podičiti da su podigli taj pehar, ja sam ga podigao. Dakle, sve se u životu vraća“, nastavlja Najdoski.

 Sam je rekao, a i Ljupko Petrović je ranije otkrio,  da su Davor Šuker i Slaviša Jokanović bili na pragu Crvene zvezde, da je Robert Jarni bio blizu Marakane i da nije bilo prokletih sankcija, Zvezda bi verovatno još koji put osvojila naslov prvaka Evrope . Ilija Najdoski je u tandemu sa Miodragom Belodedićem situaciju u odbrani Zvezde činio čistom i sigurnom.

„Mislim da je tada bilo zlatnih igrača u bivšoj Jugoslaviji. Sve je kako je rekao Ljupko Petrović. I da je otišao neko, a otišli su, Zvezda je imala niz kvalitetnih igrača. Zlatni su bili i Jokanović, Jarni... Zvezda je bila velika i kvalitetna. Da su svi igrači ostali zajedno, imali smo najbolje godine, pa bi makar dve sezone još dominirali Evropom“, tvrdi Najdoski.

Na poseban način gleda na okršaje sa Partizanom. Večiti derbiji su, mnogi kažu, posebna priča.

„Zaista je tako. Malo je primera u Evropi kakvi su okršaji Zvezde i Partizana. U moje vreme to je bio praznik fudbala. Mesec dana pre utakmice i mesec ili dva nakon utakmice samo se o tome govorilo. Prave, muške i borbene utakmice su bile. Družili smo se sa igračima Partizana, sve je bilo ljudski i sportski. Na Marakani blizu sto hiljada ljudi, stadion Partizana kao oko pun. Dok se ne istrči na teren rečima se to opisati ne može. Bile su to prave i velike utakmice. Na terenu rivalstvo, a izvan terena prijateljstvo koje se graniči sa bratstvom“, priseća se Najdoski.

Karijeru je nastavio u Španiji, onda  u Turskoj, pa u Bugarskoj, okončao je u Švajcarskoj. Igrao je 11 utakmica u dresu Jugoslavije, nijednu nije izgubio, a 9 mečeva nastupao je za Severnu Makedoniju.

„Moram biti zadovoljan. U to vreme vani se išlo sa 28 godina. Bilo neko drugo vreme. Ja se ne žalim. To što sam ostvario sa Zvezdom je vrhunac karijere. Biti najbolji u Evropi i klupski prvak sveta je san svakog sportiste. Zar tražiti nešto više od toga?! Zahvalan sam nebesima i sportskoj sreći zbog onog što sam ostvario“, iskren je Najdoski.

Mnogo je asova koji su sa njim igrali, pa doneli Vardaru rezultate vredne pažnje ili Crvenoj zvezdi toliko uspeha, trofeja, medalja.

„Viđam te drugare. Ponosan sam na ta prijateljstva. Neke sretnem u Skoplju, a kada dođem u Beograd mnoge vidim, zagrlim, prisetimo se starih i zlatnih vremena. Fudbal je igra plemenitosti. Ko misli da je drugačije, neka se fudbalom ne bavi“, zaključio je ovaj velikan fudbalskog sporta čija duša je poput fudbalske lopte: razigrana, velika i vesela.

Navijači Crvene zvezde, veliki broj njih, znali su ustati kada se izgovori Ilija Najdoski. U svojim kalendarima sreće ispisivali su brojna imena, a njegovo se nalazilo na posebnom mestu. Ilija Najdoski, a Delije su grmele „Sveti Ilija“. I danas to ime ispisuju crvenom bojom.

Kao sve što je posebno…