Foto: Davis Cup

Srbija je završila takmičenje u Dejvis kupu tako što je u polufinalu ispala od Hrvatske. Očekivalo se dosta od Srbije, rezultat u principu nije loš toliko ali igre ipak jesu bile loše. Ima dosta razloga za to ali da se prvo osvrnemo na to šta je Srbija radila.

Srbija je u grupi igrala sa Austrijom i Njemačkom. Duel sa Austrijom bio je gotovo pa perfektan. Doduše, vidjelo se već tada da Lajović nije u dobrom stanju. Jeste dobio Melcera ali dobio je u tri teška seta protivnika koji tri godine nije igrao meč na tvrdoj podlozi. Nole je rutinski savladao Denisa Novaka a Krajinović i Ćaćić donijeli su bod u dublu.

S obzirom da je Srbija igrala naredni dan sa Nijemcima a da je Lajović igrao težak meč, bilo je jasno da on neće igrati drugi singl. Odluka je pala da igra Krajinović. Filip je samo fizički bio na terenu a psihički ko zna gdje. Kepfer je to iskoristio i dobio meč. Nole je dobio Štrufa a Ćaćić i Nole u dublu nisu uspjeli savladati Kravica i Pueca. Ipak, Srbija je prošla dalje. Na kraju je Srbiju odvela dalje pobjeda Rusa nad Špancima.

Slijedio je duel sa Kazahstanom. U singlu je šansu konačno dobio i Miomir Kecmanović. Iako je bio na rubu poraza, napraviio je preokret i servirao za meč protiv Kukuškina. Imao je i 40:15 ali je izgubio servis. Imao je i u taj brejku dvije meč lopte ali je izgubio. Nole je savladao rutinski Bublika a u paru sa Ćaćićem u tri seta savladao je Golubjeva i Nedovjetsova.

Pred duel sa Hrvatima, bilo je jasno da će singl u kome budu igrali drugi reketi, odlučiti meč jer je Nole bio ogroman favorit protiv Čilića a Hrvati u dublu. Odluka je pala da Lajović igra singl protiv Borne Goje. Iako je Duci dobio prvi set, potpuno je stao i umjesto da dotuče rivala na startu drugog seta, tu je dozvolio da se Gojo vrati i na kraju preokretom slavi. Nole je očekivano dobio Čilića a Mektić i Pavić Đokovića i Krajinovića u dublu pa su Hrvati prošli.

Mnogo pogrešnih odluka.

Sve kreće od dosta pogrešnih odluka. U novom formatu Dejvis kupa, nemate mnogo prostora za kiks. Zato je bitno i da odabir ko će igrati bude dobar ali i da sami igrači donose dobre odluke tokom samih mečeva.

Protiv Austrije je odabir ko će igrati bio logičan. Lajović je od preostale trojke koja je opcija za drugi singl, najgori teniser na tvrdoj podlozi. S obzirom da je išao na ''šljakaša'' Melcera, logično je bilo da on igra. Vjerovatno je ideja tima bila da on dobije lagano meč i vrati samopouzdanje. Dobio jeste ali ne baš lagano.

A onda je uslijedio meč sa Nijemcima i prva pogrešna odluka. S obzirom da protiv Austrije nije imao nikakve ''akcije'' na terenu, Kecmanović je morao biti taj koji će izaći na megdan Kepferu. Prvo, Krajinović iza sebe ia užasnu završnicu sezone a drugo, otac mu je bolestan i samim tim su Filipove misli često potpuno van terena. Uz to, Kepfer je dobio Krajinovića u Vimbldonu ove godine a i u boljoj je formi bio na tvrdoj podlozi u završnici sezone. Sa druge strane, Miomir Kecmanović je u toj istoj završnici sezone savladao Kepfera u kvalifikacijama za Masters u Parizu i to dosta sigurno.

Srbija je prošla grupu kako je prošla. Ruku na srce bilo je dosta i sreće da se poklope rezultati. Protiv Kazahstana se ne može nešto mnogo kritikovati što se odluka tiče. Međutim, greška protiv Nijemaca, povukla je vjerovatno i drugačiji raspored za Katahstan. Da li bi Krajinović dobio Kukuškina, možemo nagađati ali bi vjerovatno igrao on taj meč da je Kecmanović igrao protiv Nijemaca. No, kako god, Srbija je prošla i Kazahstan.

Protiv Hrvata potpuno pogrešna odluka. Okej, sva trojica srpskih tenisera jesu u stanju da dobiju Bornu Goju. Ali, ako se bira neko ko će igrati protiv Goje, onda to nikako ne može biti Lajović. Gojo udara snažno lopticu i kao takav, dobar je na tvrdoj podlozi. od srpske trojke, Lajović je najgori na tvrdoj podlozi. S obzirom da Krajinović nije u dobrom stanju, najbolja je opcija bio Kecmanović. Međutim, ipak on nije zaigrao.

A onda se desila potpuno neobjašnjiva stvar. Da se razumijemo, nakon Lajovićevog poraza bilo je jasno da će Srbija teško proći. Međutim, kakva je ideja na prvi dubl svijeta ići bez najboljeg dublaša u ekipi ? Pri tome, Nikola Ćaćić je odigrao sjajno sva tri meča. Jeste bio dio dubla koji je izgubio od Nijemaca ali ključne greške u tom meču napravio je Nole. Jasno je da se dosta oko te odluke ko će igrati sa njim, pitao i sam Novak. On i Krajinović prijatelji su od ranih dana i odlično se kapiraju na terenu. Ali problem je što je Filip van forme i mnogo je labilniji nego i inače. A i inače nije da nije labilan. Sve se to na kraju i ispoljilo u meču i Srbija nije bila ni blizu iznenađenja u dublu.

U glavi je sve.

U sportu je mentalna snaga generalno mnogo bitna. Međutim, u tenisu to dosta do izražaja dolazi. Možete vi naučiti svakog tenisera da dobro servira, da dobro udara forhende i bekhende ali u ključnim momentima se sve svodi na mentalni sklop samog igrača. A taj mentalni sklop kod Lajovića, Kecmanovića i Krajinovića je na katastrofalnom nivou.

Igrački, sva trojica su odlični. Kecmanović po igri bez problema može biti konstantno u TOP20, Lajović je na kraju krejva bio blizu da tamo i uđe a za TOP30 je sigurno. O Krajinoviću tek ne treba govoriti. Po talentu je vjerovatno i za TOP10 ali je neko ko ne voli mnogo trenirati a i mentalna snaga nije na dobrom nivou.

Foto: Tennis World USA

Tokom ovog turnira vidjelo se koliko ovim momcima problem predstavlja glava. Lajović je dobio Melcera ali ga je dobio neuporedivo teže nego što je trebao upravo radi toga što mentalno nije jak. Kecmanović je protiv Kukuškina izgubio isključivo radi toga što se stegao i što u glavi nije bio jak kad je bilo bitno. Takvih mečeva ove godine je izgubio mnogo i glava je najveći problem mladog tenisera. Ta glava bila je protivnik Lajoviću i protiv Goje. Nakon dobijenog prvog seta, trebao je samo ubaciti u ''safe mode'' i čekati grešku rivala. Međutim, radio je sve suprotno i opet mentalno nije bio ni blizu nivoa koji je bio potreban da završi meč.

Treba imati u vidu da je iza srpske trojke jedna loša sezona. I ona je sigurno uticala da budu još labilniji i da mentalno budu još a nižem nivou nego što bi inače bili. Jer opšte je poznato da su mentalna snaga i samopouzdanje povezani. A kada gubire dosta mečeva, ne može vam samopouzdanje biti na visokom nivou.

Jedna lasta ne čini proljeće.

Novak Đoković je najbolji teniser svih vremena. Ali sam ne može odvesti reprezentaciju do titlue. Čak i kad je Srbija uzela Dejvis kup 2010. godine, Tipsarević i Troicki su bili ogromna podrška u singlu. Janko je protiv Kanade u polufinalu donio dva boda i bio je heroj dok je odlučujući bod protiv Francuza donio Viktor kada je savladao Ljodru.

Nole sada nije imao tu podršku izuzev meča sa Austrijom. U ostala tri meča, uvijek bi izlazi na teren u situaciji kada nema prava na kiks. Naravno, on je dobijao lagano svoje mečeve. Sada je već nanizao 19 uzastopnih pobjeda u Dejvis kupu. Čak niko nije bio ni blizu da ga dobije. No, mnogo je lakše kada postoji podrška.

Prije svega jer u tom slučaju Nole ne mora igrati dubl. Iako nije neko ko često igra dubl, Nole uvijek igra ako je dubl taj koji odlučuje. Jednostavno, želi sudbinu držati u svojim rukama i želi preuzeti odgovornost kao vođa ekipe. No, ma koliko on dao sebe u sve mečeve, za više od polufinala nije bilo dovoljno jer nije imao podršku ostalih u singlu.

No, kako god bilo, Nole zaslužuje poštovanje svih što je uopšte došao na Dejvis kup. Naporna sezona u kojoj je igrao četiri finala na Slemu, u kojoj je oborio brojne rekorde i istrošio se i fizički i emotivno. Međutim, nije postojala opcija nedolaska jer Nole za Srbiju daje i zadnji atom snage. Nažalost, ovaj put nije bilo dovoljno za titulu.

Foto: ATP Tour

Ali ako ćemo biti realni, Srbija nije zaslužila borbu za titulu. Štaviše, Srbija nije zaslužila ni ovo polufinale. Gledajući igre, pogotovo igre u mečevima gdje Đoković nije bio akter, Srbija nije zaslužila proći grupu. Iz te perspektive, ovo polufinale je gledajući samu igru ravno tituli iz 2010. godine.

Od Srbije toliko za ovaj Dejvis kup. Nadamo se da će Lajović, Krajinović i Kecmanović u mnogo boljoj formi i stanju dočekati naredni Dejvis kup. Jer samo tako, i uz Noleta kao vođu, Srbija može maštati o novoj tituli.