Slađan Jeremić. Josef Fuks, Branko Vidić i Jovica Radulović

MODRIČA - Velikodušnost je i najlepši i najveći cvet ljudske pravde, što svojim delom potvrđuju Josef Fuks i Džo Curbrigen, ali i Branko Vidić. Skromni ljudi, dostojni naše velike hvale.

Nije slučajno da je kroz istoriju viđeno i potvrđeno da je od svih čovekovih vrlina najveća – velikodušnost! Tada čovek, i dobri ljudi, vide čitav svet kao jednu veliku porodicu.

Nekad dečak sa Trebave ,Branko Vidić, za prijatelje „Svika“, borac života i laf velikog srca, duše kao planina, uvek je skroman, tako i sada kaže:

„Ništa ja ne činim ni veliko ni posebno. Ja jedino što radim to je da vraćam dug rodnoj grudi, svojim precima i svojim prijateljima, to je dužnost svakog čoveka, pa i mene. Uveren sam, sa ovim životnim iskustvom, da jedino vera i iskonsko uverenje upravlja ljudskim životom. Nemam nameru ni da pominjem šta sam do sada sve uradio, jer u rodnoj grudi i najveći čovek, a ne smrtnik kao ja, ostaje uvek dete te rodne grude!“

Njegov humanitarni saborac, iskreni prijatelj, a to prijateljstvo je iskovano u belom svetu, u Švajcarskoj, Josef Fuks sve čini i tako se ponaša kao da komad ove zemlje leži i u njegovom srcu. Svojom velikodušnošću bio je, zajedno sa Brankom Vidićem, pokretač, na kraju i realizator, izgradnje i podizanja Dnevnog centra za decu sa posebnim potrebama, Dečijeg obdaništa, kafeterije, sada renoviraju i fiskulturnu salu škole u Vranjaku, a grade, zajedno sa opštinom Modriča, i Gradski bazen. Kroz širok osmeh on kaže:

„Izgradnjom bazena i svega drugog što smo ovde podigli vraćamo i dug svim onim časnim i čestitim ljudima zato što su verovali da Modriča može biti bolja i lepša, a izgradnjom bazena ona će to u istinu i biti. Tu su i ostali objekti koje smo podigli, to je Modriči poklon od nas!“

Ne jednom potvrdilo se gvozdeno pravilo života – ono u šta veruješ to i postoji, da li danas, sutra ili prekosutra, ali postoji. Upravo zbog toga opština Modriča dodelila je ovim dobrim ljudima najveće svoje priznanje – Povelju, a načelnik Modriče Jovica Radulović kaže:

„Zahvaljujući se Josefu Fuksu i Branku Vidiću, još kao mlad čovek, tinejdžerske dobi, upravo zbog ljudi kao što su Josef Fuks i Branko Vidić shvatio sam da je bolje biti jak u narodu, nego glumiti ko zna kakvog vlastodršca. U ime svih građana Modriče još jednom iskreno i od srca zahvaljujem se ovim humanim ljudima, ma šta ja dalje rekao o njihovim velikim delima, a nema na svetu lepšeg preterivanja nego što je duboka zahvalnost!“

Ljudi pamte…