FK Borac, prvak BiH 2011. FOTO: arhiva sportdc

Borac je klupska reprezentacija Republike Srpske i njen ambasador u Evropi u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, rekao predsednik Tegeltija

Ako slučajno zamaknete u banjalučke stambene kvartove u Boriku, Obilićevu, Lazarevu, Rosuljama, Novoj Varoši, Rebrovcu, posebno na Starčevici, susretaćete crveno-plave murale posvećene krajiškom fudbalskom velikanu, na kojima najčešće stoji poruka: “Bog, nebo i Borac!”
Kroz skoro vek postojanja (osnovan 4. jula 1926. godine) Fudbalskim klubom Borac prodefilovale su generacije i generacije predsednika, sportskih radnika, trenera, fudbalera, navijača… bilo je autoriteta, ali i pojedinaca koji su se tu slučajno zadesili, odvažnih i onih drugih, neustrašivih i kukavica, junaka koji se pamte, ali i ljudskih pojava… svi oni su deo bogate istorije kluba s Vrbasa, koji je iznedrio i mnoge reprezentativce, igrače svetskog formata. 
Zašto je Fudbalski klub Borac bio i ostao fenomen života, simbol večite neranopravne borbe za opstanak i ostanak?
Kada je ustaška vlast okupirala Banjaluku stavljajući je u granice ozloglašene NDH Borac nije želeo da se takmiči u njenoj ligi, odbijajući sve beneficije. Dočekao je slobodu i izborio se za mesto pod suncem. Osuđen da se bori, kao što mu to samo i ime govori, Borac je egzistirao na iskrenim rečima “kuma” Veselina Masleše koji je na osnivačkoj sednici Skupštine delegatima ovog tela rekao:
-Ako hoćete da se borite za svoja prava i slobodu neka se klub zove Borac!
Borba je počela i neprekidno traje.
U jugoslovenskom dobu banjalučki klub je bio svojevrsno mezimče, što potvrđuju i reči legendarnog fudbalofila i svetski poznatog i priznatog stručnjaka Miljana Miljanića Čiče:
-Kad kažem Borac, mislim na Banjaluku! Borac je uvek bio nešto posebno za sve nas u jugoslovenskoj fudbalskoj porodici, klub koji smo svi, jednostavno, voleli!

NAPOMENA: Kompletan tekst možete pročitati u štampanom i digitalnom izdanju Sportskog žurnala