NIKŠIĆ – Bio je član mlade reprezentacije Jugoslavije koja je u Čileu okitila se titulom šampiona sveta, ali Ranku Zirojeviću sve je malo kada nije ostvario svoj san iz detinjstva, da zaigra u Crvenoj zvezdi. Nosio je dres brojnih klubova, ali za njega je jedan ispred svih. Danas je u trenerskim vodama.

Ranko Zirojević večiti je fudbalski mladić. Zahvaljujući fudbalskom sportu postao je i poznat i priznat, ali sa lakoćom nosi slavu do koje je stigao mukotrpnim radom. Tako se ponašaju pravi sportisti.

„Živim u Budvi oko 25 godina. Tu sam sa porodicom. Odnedavno sam angažovan oko kadeta u Grblju. Teško ja mogu bez fudbala“, započeo je razgovor Zirojević.

Rođen je 1.septembra 1967.godine u Nikšiću. Nekako je sudbonosno vezan za Nikšić i Sutjesku. Na stadionu kraj Bistrice proveo je šest lepih godina.

„Bila su to lepa vremena. Dobro je bilo, prelepo. U Nikšiću je oduvek bilo vrhunskih igrača. Sutjeska je nepresušni izvor talenata“, naglašava on.

Prešao je ,potom,  u Mogren. Budva uvek prelepa.

„Super je u Budvi. Čaroban grad. Inače, meni je svagde bilo prelepo. Ne treba puno da budem zadovoljan“, kaže Zirojević.

Internacionalnu karijeru gradio je u Etnikosu iz Pireja.

„U Pirej sam otišao, a da nisam bio previše upućen. Supruga mi je tada bila trudna, nisam imao previše izbora. Ušli smo u najjače takmičenje, na kraju je sve bilo dobro. Tamo sam proveo dve godine, sve je išlo kako se samo poželeti može“, govori Ranko Zirojević.

Usledio je kraći povratak u Mogren...

„Prvo sam se kratko vratio u Sutjesku, onda sam otišao u Sloveniju, pa u Budvu. Budva mi je na ruku bila, eto sada živim u tom lepom gradu“, kazuje Zirojević.

Igrao je za Maribor i na 27 mečeva postigao je pogodak, bilo je više asistencija. Maribor je tada bio u usponu, a slovenački fudbal na ceni.

„Maribor je pravi klub, dobro organizovan. Slovenci su držali do uvažavanja, poštovanja. Bilo je uživanje. Prilikom određenih jubileja pozovu me, ali ja retko kada odem iz više razloga. Bilo mi je prelepo u Mariboru i to se ne može zaboraviti“, priseća se Zirojević.

Iz Maribora se vratio u Mogren, a karijeru okončao u Leotaru sa 32.godine. Igrao je i za Vrbas, ali možda je moglo trajati i duže.

„Moglo jeste, ali čovek se umori. Ako se još ne plaća ono što zasluži, izgubi se volja, ponestaje motiva. Ja sam uvek davao sve od sebe, igraš, živiš, radiš. Bilo je kako je bilo“, nastavlja Ranko Zirojević.

Za reprezentaciju Jugoslavije do 20 godina nanizao je  4 meča, postigao je jedan pogodak. On je deo zlatne čileanske generacije koja se ovenčala vencem slave, bili su šampioni sveta. To mu je ukras karijere.

„Tako je. Igrao sam sa najboljim igračima na svetu: Prosinečki, Boban, Jarni, Šuker, Mijatović... Njih trojica bili su kasnije u Realu. Dominirali smo, pobeđivali smo sa lakoćom, sve se nekako poklopilo. Igrali smo fudbal, nismo se nikog plašili, verovali u sebe i stigli do cilja“, ističe Zirojević.

Međutim, fudbaler njegovih vrednosti , sa zlatnom medaljom iz daleke zemlje, nije zaigrao u Crvenoj zvezdi, Partizanu, Hajduku, Dinamu, Milanu, Realu..., a njegov talenat bio je baš raskošan.

„Ne pitajte me oko Zvezde. To mi je ljuta i neprebolna rana. Sa Draganom Džajićem sam sve dogovorio, pružili smo ruku jedan drugom, ali trener Milan Živadinović, bog dušu da mu prosti, uzeo je Radovog Riznića. Kako poziv iz Zvezde nije stigao otišao sam u Grčku. Nikada nisam preboleo što nisam makar jednu sezonu igrao za svoju Crvenu zvezdu“, žali Zirojević.

Nije tajna, Zvezda je bila njegova životna preokupacija, san iz mladosti

„To je živa istina. I danas je tako. Više volim Zvezdu nego hleba da jedem. Sudbine su to, šta da se radi“, govori Zirojević.

Ni za A tim Jugoslavije nema nastupe. Bio je premlad, a selektor Ivica Osim šansu je pružao starijim, iskusnijim asovima.

„Bio je Švabo dobar. Verovao je iskusnim i proverenim snagama. Kod mene je bio problem onda kada je Čelik pustio Prištinu, pa je moja Sutjeska ispala u Drugu ligu Jugoslavije. Teško sam mogao očekivati poziv kao igrač drugoligaških terena. Šteta, mislim da sam imao šta da pokažem“, tvrdi on.

Ranko Zirojević ostao je u fudbalu. Bio je i trener Mogrena.

„Čini mi se da pomažem dosta kadetima Grblja. Pomažem, demonstriram, predstavim, pokažem... Kako Bog zapoveda tako će biti. Možda bih imao dobre rezultate i sa starijim selekcijama, ali nije do mene“, nastavlja.

Bliži se šampionat kontinenta u Nemačkoj. Može li neko, ko je bio deo Jugoslavije, da skrene pažnju na sebe, ode do same završnice?

„Mislim da bi Srbija mogla sve da iznenadi i da ode do kraja. Smatram da će se i Crna Gora kvalifikovati. Dolaskom Robija Prosinečkog za selektora povučen je pravi potez. On će da unese pamet, znanje, novine... Želim mu sve najbolje“, optimista je Zirojević.

Ima potomke, a da li ima naslednike u fudbalu?

„Neka su zdravi, bili su veliki talenti. Životne okolnosti nisu pružile mogućnost da ostvare nešto posebno. Dobro, neka su živi i zdravi, biće svega“, nada se Zirojević.

Dejan Savićević je na čelu FS CG, Robi Prosinečki je selektor, a Dragan Stojković Piksi vodi reprezentaciju Srbije. Sportski direktor je Stevan Stojanović. Sve sami zvezdaši. Zirojević vidi i čuje te ljude povremeno.

„Kada se sretnemo, odemo na kafu, naviru sećanja. Sa Dejom sam bio cimer u reprezentativnim danima. Skoro sam bio sa Prosinečkim. Odmah je tu priča kakav sam ja bio igrač, dokučili se meni bolne teme, moje Crvene zvezde. Dejo Savićević je gromada od čoveka, najbolji je od svih u fudbalskoj Crnoj Gori. Dobro radi svoj posao, povukao je ispravan potez oko angažovanja Prosinečkog. Mnogo im verujem i sve najbolje od njih očekujem“, ističe Zirojević.

Jedan je Genije, rekli bi Italijani...

„Jedan, jedini i bez konkurencije. Svaka čast svima, ali svi smo svesni da je  najbolji od svih nas. To je tako i s tom činjenicom treba živeti dalje“, kaže Ranko Zirojević.

Od onih mladića koji su 1987.u Čileu postali prvaci planete za mlade, nema više Zorana Mijucića i Dubravka Pavličića. Zirojević se čuje sa nekim od nekadašnjih saigrača.

„Žao mi je što su kratko živeli Mijucić i Pavličić. Živi se brzo, ali čujem se ili vidim i odem na ručak s nekim od onih ljudi koji su sa mnom bili u Čileu. To se ne može zaboraviti, to je bio ogroman uspeh, planetarno ostvarenje“, zaključio je naš sagovornik.

Ranko Zirojević igrao je u klubovima gde su ,pre njega, nastupali sve sami velikani. On je u jednu ruku bio slavniji od njih. Postao je šampion sveta za 20 leta. Istorija sve beleži i pamti.

Naše je da se prisetimo...