Šoko- King- Rakić

Banjaluka se oprostila od Đoke – Kinga Rakića, trajao je pod ovim nebom 74 godine, a onaj ko je ispisao dolazeće reči bio je glas svih rođenih i prirođenih Banjalučana koji ovaj grad doživljavaju kao grumen rodne grude…

…Čovek. Čista duša. Gost sa naše Planete.

Tata. Deda.

Kraj je početak, početak je kraj.

Voli te tvoja kćerka Irena.

Vole te tvoji unuci Kris i Nik.

Julija. Krug jednako beskrajno.

…U potpisu brat Bratislav, sestra Vesna, zet Dragan, sestrići Vladimir i Branislav s porodicama i Aleksandar, sestra Slavica Čuljat s porodicom, drugari i prijatelji: Goce, Pope, Graha, Laka, Krule, Memija, Slovenac, Bene, Dragica, Bilja, Siminog, Makse, Tome, Mije, Kljaje, Đole, Minje, Nine, Rade, Nanija, Čađe, Makija, Srkija, Hagca, Vudre, Šice, Luce, Cupaća, Đoke, Šoneta, Uge, Janke, Mlađe, Pavla, Miće, Bakala, Sekinog, Trive, Dare, Čupe, Zele, Rise…

Đoko – King Rakić bio je bolji od svih nas, zato je i živeo kako je odlučio, svima bio i drug i prijatelj, da li smo svi mi sledili njega – nisam siguran, jasno je, onda ko je kome ostao dužan.

Samo su izuzetni posebni!

Đoko je, uz sve ostalo, bio i čovek sporta, građen kao Tarzan, u tinejdžerskom dobu trenirao je u tek osnovanom Bokserskom klubu Slavija, posle igrao u prvoj juniorskoj generaciji Rukometnog kluba Borac i ta ljubav najduže je trajala.

Ljubimci su mu bili Miro Bjelić, Boro i Momo Golić, jedini iz svoje generacije koji nisu bili reprezentativci Jugoslavije, a Banjaluka ih i danas smatra za zlatne stubove šampionskog Borca koji je postao prvak Evrope, a poklonili su mu sve svoje godine, i rukometne i životne.

Tek bokser Marijan Beneš; kad je, po motivima moje knjige snimljen i istoimeni film “Bio jednom jedan šampion”, došao mi je u goste i u dugom razgovoru branio tezu da je Marijan bokserski vanzemaljac, čiste duše i golemog srca, s kojim se niko i ništa do sada pojavljeno ne može porediti na planeti!

Đoko je bio i svojevrstan zaštitnik cele moje generacije: Zebiju, Koki, Petku, Šaji, Surli, Ilki, Glisti, Pekiju, Imeli, Baji… ulepšao nam mladost, s njim smo otkrili prve čari rokenrola “hvatajući” kasno uveče Radio Luksemburg i slušajući pesme Šedovsa, Bitlsa, Rolingstonsa… sport je bio pod obavezno!

Banjaluko, oprosti i pamti!

Smrt, mimo tvoje volje, može i da pređe na pobedničku stranu.

Zbogom, Đoko – Kingu Rakiću.

Amin.