Slobodan Maravić

Oduvek su klubovi kod nas i u svetu kuburili sa nedostatkom kvalitetnih fudbalera na poziciji levog beka. Mornar iz Bara, Osijek, Crvena zvezda i reprezentacija Jugoslavije taj problem rešavali su u britkom Slobodanu Maroviću. Ovaj as ostvario je i pristojnu internacionalnu karijeru igrajući u Švedskoj, Danskoj i u Kini.

Mornar koji je zaplovio vodama uspeha i stigao pravo do cilja – da sa svojom Crvenom zvezdom pokori ceo kontinent. Slobodan Marović rođen je 13.jula 1964.godine u Baru. Fudbalu se predao u Mornaru, pa stigao u Beograd gde će se ostvariti njegovi snovi.

Prošao je čuvenu omladinsku školu Crvene zvezde, ali je do seniorskog tima stigao preko Osijeka. Onda malo Dravom, malo Dunavom , fudbalski mornar doplovio je tamo gde mu je mesto, do Ulice Ljutice Bogdana 1a, bilo je leto 86-e. Njemu je u Slavoniji trener bio Ljupko Petrović. Gle sudbine, zajedno će se radovati duploj kruni, ali i u Bariju.

„Od ranog detinjstva plovio sam fudbalskim vodama. Da, Ljupko Petrović je došao posle Đuričića i lepih šest meseci radili smo zajedno u Osijeku. Onda smo i u Zvezdi doživeli srećne trenutke, dobre rezultate. Sve je bilo prelepo da će se pamtiti dok postojimo“, priseća se Slobodan marović.

Malo je poznato da je, posle Velibora Vasovića, kuburio sa pokojnim Brankom Stankovićem. Ni do danas nije prežalio što ga nije bilo u protokolu za meč protiv Milana, ali Dragoslav Šekularac je verovao u njega. Kasnije je sve ispalo dobro. Dakle, išao je stazama trnja da dođe do galerije uspešnih, priznatih i poznatih.

„Sve je bilo tako. Mora da se prođe trnje, da preživite i nepravdu. Bio sam dovoljno uporan i uspeo sam. Da, sa pokojnim Brankom Stankovićem imao sam jako neugodnu epizodu. Meč protiv Milana za mene je bio jako važan. Ubrzo je došlo do smene trenera, nametnuo sam se Dragoslavu Šekularcu i sve je kasnije bilo poznato i dobro. Nema uspeha bez borbe. To je sudbina svakog sportiste. Potrebni su borba, zalagnje. Usponi i padovi su deo karijere. Morate biti jaki i vratiti se na staze sreće i trijumfa“, obrazlaže Marović.

Sa Crvenom zvezdom osvojio je tri šampionata, jedan Kup bivše zemlje, pa Kup evropskih šampiona. Svi trofeju sjajni su, onaj iz Barija kao da je od zlata. Uspeh kakav će slabo ko ponoviti sa eks – ju prostora.

„Svakako! Normalno je da uspeh u Bariju je i najveći. Teško se postaje najbolji u Evropi. Mnogi klubovi i igrači to nikada ne ostvare. Imao sam sreću da sam pripadao velikim sportistima i dobrim ljudima. Nama je uspelo da ostvarimo uspeh, najveći moj i uspeh moje generacije. Zvezda i Bari ostaju u mojoj duši za sva vremena“, priznaje popularni Mare.

Verovalo se da će zaigrati u Italiji, Nemačkoj, Španiji, a on je kao član šampiona Evrope otišao u Švedsku, pa Dansku, potom u Kinu. Ipak, priznaje, zadovoljan je internacionalnom karijerom.

„U svakom slučaju, bile su specifične okolnosti. Počeo je rat, bilo je mnogo zla oko nas. Da je bilo više sreće, bolja situacija u zemlji, da je bilo više saveta gde i šta da radim onda sam mogao postići puno više. Kada to izostane, idete tamo gde vas čekaju odlični finansijski uslovi. Otišao sam u Švedsku i tamo mi je bilo odlično. Nisam se pokajao zbog Švedske, Danske, Kine. Iako sam svestan da sam mogao i trebao da igram u većim zemljama sveta“, pojašnjava Slobodan Marović.

Ubeležio je četiri nastupa za reprezentaciju Jugoslavije. Da čovek prosto ne poveruje da ih nije bilo više!

„Tako je, trebalo ih je biti više. Da ne budem prepotentan, nikada to nisam bio, zaslužio sam više pažnje od ljudi iz reprezentacije. Sakupio sam malo nastupa, ali i konkurencija je bila izuzetno teška. U to malo odigranih utakmica za Jugoslaviju osećao sam se sjajno“, govori on.

Blizu 200 zvaničnih nastupa u Zvezdi uz pet golova, 59 odigranih utakmica sa pet pogodaka u Švedskoj, 15 izdanja u Danskoj, tragovi i u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, u klubu Šendženu. Za takvo ime logično bi bilo da se u potpunosti posveti trenerskom pozivu. Doduše, Slobodan Marović je sa Robijem Prosinečkim i Žaretom Đurovićem činio stručni štab crveno – belih, jedno vreme bio je  menadžer, u nekom periodu i sportski direktor Mornala. Može li se očekivati da Zvezdina „trojka“ iz najslavnijih dana vodi neki od klubova u Srbiji ili Mornar, Budućnost, Sutjesku...?

„Da li sam kasno krenuo u trenerske vode, pa nisam! Bio sam dve lepe godine u Zvezdi sa Robiojem i Žaretom, sakupio dragoceno iskustvo. Bio sam sa Piksijem Stojkovićem u Kini prošle godine u istom klubu, divan je to period za mene. Upisao sam se u program za profi licencu, pri kraju sam programa. Tada ću preuzeti neki klub, verujem da ću imati dobre rezultate u radu sa mladima. Voleo bih da jednog dana budem trener moje Crvene zvezde“, priželjkuje Marović.

Dva sina danas su ostvarene ličnosti, uspešni i poslovni ljudi. Kćerka još druguje sa knjigom. Ipak, nema žala što u poznatoj porodici nije se pojavio naslednik briljantnog Zvezdinog defanzivca.

„Nije neki žal. Svaki roditelj voli da mu dete krene njegovim putem. Spletom raznih okolnosti moji sinovi nisu me nasledili. Doduše, mlađi sin je stigao i do mlađih selekcija reprezentacije. Mladi u 16.ili 17.godini odluče se za životni poziv i izazov i tada znaš na koju će stranu. Danas su uspešni i obrazovani ljudi. Moja deca imaju podršku svojih roditelja i tako će uvek biti“, emotivno će Marović.

Na kraju je potvrdio da se čuje sa saigračima iz igračkih dana i perioda Zvezdine super dominacije. Neki su, ipak, na „kraju sveta“...

„Čujem se sa nekim saigračima, sa Ilijom Najdoskim, sa Darkom Pančevim, sa Vladom Jugovićem, sa Dragišom Binićem, sa Sinišom Mihajlovićem..., sa jednim brojem njih često se čujem. Sa jednim brojem njih, na žalost, ređe se čujem i vidim. Rasuti smo po belom svetu“, zaključio je Slobodan Marović.

Večiti mladić iz sportskih spomenara, fudbalski mornar koji je sa Zvezdom krstario najvećim centrima Evrope, pa doplovio do luke najvažnijeg uspeha na kontinentu svestan je da život  i vodu niko nije zaustavio.

Dok promičemo kroz vreme ljubomorno od zaborava čuvamo ono što nam znači. Slobodanu Maroviću znače porodica, Bar i Beograd, fudbal, Crvena zvezda i sve što je ostvario u blistavoj karijeri.

A sve što je postigao – njegovo je!