Silvester Takač

NOVI SAD – Nedavno je Silvester Takač navršio 82.godine života, ali još je vitalan. Bio je blistavi fudbaler šampionske Vojvodine, Rena, Standarda i reprezentacije Jugoslavije. Živi u Francuskoj, ali kada mu zdravlje i nagomilane godine dozvole, rado se vraća u Novi Sad i rodno Đurđevo.

Silvester Takač za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je 15 puta, bio je član kolektiva koji je 1960.godine u Rimu osvojio olimpijsko zlato, a ta ekipa bila je oslonac iz koje će nastati tim koji je iste godine postao viceprvak Evrope, a dve godine kasnije u Čileu četvrti na svetu. Kostur tog tima činili su momci iz Takačeve generacije: Šoškić, Galić, Jusufi, Sombolac, Šekularac… U punoj fudbalskoj zrelosti predvodio je Vojvodinu koja je 1966.godine prvi put u svojoj istoriji postala prvak Jugoslavije, a on, zajedno sa golmanom Ilijom Pantelićem, bio stub tog šampionskog tima. Podjednako uspešan bio je i u inostranstvu, a u pet zemalja beležio je trenerska ostvarenja. Jednostavno, čovek uspeha i fudbalski as koji se pamti sve do ovog vremena.

Rođen je 8.novembra 1940.godine u Đurđevu. Ponikao je u siromašnoj, ali ponosnoj rusinskoj porodici, gde su roditelji imali njih devetoro. Otac je preminuo mlad, od premlaćivanja u fašističkoj raciji. I bez majke je rano ostao. Uz malo zakašnjenje, čestitali smo mu rođendan, uz konstataciju: deca iz oskudnog detinjstva kada postanu uspešni, bivaju baš velikani i čestiti za ceo život.

„Nadam se da je tako. Pretpostavljam da to nije pravilo. Međutim, ima jako puno sličnih primera. Čini mi se da sam čitao biografiju jednog stranog književnika koji je rekao da je ponikao u siromašnoj porodici, ali da nije bio svestan da su siromašni. Ni ja nisam imao taj osećaj da smo siromašni, jer i drugi u našem okruženju nisu bili nešto bogatiji“, kaže Takač.

Za seniorski tim Vojvodine, nakon što je prošao sve njene mlađe, ali i selekcije reprezentacije, odigrao je 426 zvaničnih utakmica, postigavši 245 golova. U šampionskoj „Voši“ bio je najefikasniji fudbaler, osvojena je titula, pa su dogurali do ¼ finala Kupa Evropskih šampiona. Vreme kada se Vojvodina nosila u srcu, glavi i duši. Takač je prešao u Francusku, a Novosađani izgubili od Seltika, budućeg prvaka kontinenta. Možda bi sa njim sve bilo drugačije…

„Nažalost, istoriju ne možemo vratiti nazad. I nisam ja u poziciji da o tome govorim. Potpisao sam prelazak u Ren pre te runde takmičenja. Imam utisak da je naše rukovodstvo mislilo da ne možemo tako daleko otići. Možda su tokom jesenjeg dela sezone radili na tom planu i sve su prilike da je sve bilo završeno pre revanš utakmice osmine finala Kupa evropskih šampiona“, nastavlja Takač.

Dodaje da svaki dan u dresu Vojvodine poprima obeležja posebnosti, mame ponos.

„Baš tako. Sve je tako. Dani za ponos i za pamćenje“, priseća se on.

Imali su respektabilan tim, dominirali su u jugoslovenskim merilima.

„Mislim da smo imali sreće, ta moja generacija. Ja sam igrao sa Boškovim, Veselinovićem, dva Krstića, Rajkov, Lazar Vasić i drugi. Bili su veliki fudbaleri i znalci. Srećan sam da su mi dozvolili da se razvijem u ono što sam postao“, tvrdi Silvester Takač.

Ostvario je lepu karijeru i u Francuskoj i u Belgiji, kaže da je zadovoljan onim što je postigao.

„Uvek ima nešto zbog čega čovek može žaliti, ali ja sam zadovoljan. Otišao sam iz Vojvodine sa 26 godina. Stigao u klub gde nisam znao jezik, ali dobro su me primili. Nakon nepune tri godine želeo me Marsej, ali je došao Standard iz Liježa. Moj menadžer je zahtevao da idem u Belgiju, bio sam kažnjen tri meseca, ali bilo mi je lepo. Zaustavili smo dominaciju Anderlehta, tri puta bili smo prvaci Belgije, a 1972.godine bio sam najefikasniji strelac u Kupu evropskih šampiona, zajedno sa Johanom Krojfom“, priseća se Takač.

Iako je ekonomista po struci, on je završio i trenersku školu, vodio je klubove u Nemačkoj, u Francuskoj, Belgiji, Maroku i u Tunisu. Mnogo uspeha i radosti, ponekad i gorčine. Sve je to život.

„U toj profesiji uvek ima uspeha i neuspeha. Mora se računati da se ne može uvek pobeđivati. Imao sam srećnu okolnost da sam postao trener u dobrom timu, u Liježu. Bio sam pomoćnik Mihelsa u Kelnu. Mnogo sam kupio znanja od tog svetski priznatog stratega. Kasnije mi je to dobro došlo za moj trenerski rad u Francuskoj, pa dok sam bio u Aziji, ali i u afričkim zemljama“, napominje Takač.

Imao je zapažen učinak u reprezentaciji Jugoslavije, uzeli su zlato u Rimu 1960., učestvovali na OI u Tokiju četiri godine kasnije, u Čileu na Mundijalu bili su četvrti. Da „Juga“ nije nestala, možda bi vodila glavnu reč na brojnim velikim smotrama najpopularnijeg sporta, krajem prošlog veka.

„Tako je. U tom podneblju, u bivšoj Jugoslaviji ima dosta talentovanih i sposobnih ljudi u raznim oblastima života. U razgovoru sa brojnim eminentnim ljudima zapadnog područja svi se čude da Jugoslavija nikada nije bila šampion sveta, jer veliki broj igrača igrao je širom sveta sa najvećim uspesima. Šteta što je nestala zemlja u kojoj sam rođen. U Čileu smo imali priliku da idemo još dalje, bila je velika šansa da se dođe do finala. Nekada se ima razloga za žal zbog propuštenog, ali i to je život“, ističe on.

Koliko još da čekamo, pa da Vojvodina, Spartak, niški Radnički, ko li već, bude šampion Srbije? Jer, ne moraju Partizan i Crvena zvezda uvek biti prvi.

„Daleko sam od tih događaja, ali vidim da Crvena zvezda ima dominantnu ulogu, prilično i Partizan. Žao mi je što Vojvodina ne igra važniju ulogu, a na međunarodnom planu naši klubovi nisu ono što mi želimo. To ne čudi, ako se zna da naši najbolji igrači brzo odlaze u inostranstvo“, kaže.

Silvester Takač živi u Francuskoj. U Srbiju dolazi kada se ukaže prilika, a Novi Sad i rodno Đurđevo u srcu stanuju.

„Uvek me raduje kada polazim ka Novom Sadu i Đurđevu. Međutim, godine su sustigle moju suprugu i mene, pa zdravlje odlučuje kada smo tamo. Makar jednom godišnje idemo tamo, ali ja bih voleo da to bude daleko češće. Jer, rodno mesto se nikad ne zaboravlja“, zaključio je Silvester Takač.

Osvedočeni prijatelji i navijači Vojvodine, ma koje životne dobi, pamte i danas Silvestera Takača po čuvenju u sportskim mitskim pričama kao jednog od najboljih fudbalera u istoriji novosadskog velikana.

Dobro se uvek dobro pamti, Silvesteru Takaču...